Moj put do prvog prevoda knjige

Došlo je vreme da sa vama podelim još jedan san iz mojih kofera. Radi se o mom prvom (i do sada jedinom) prevodu knjige. To je bilo zaista posebno iskustvo, u svakom smislu. Nije bilo lako, ali bilo je vredno. U ovom tekstu prenosim vam najvažnije etape ovog poduhvata kao i njegov značaj za moj profesionalni i lični razvoj.

Kako sam došla do ideje i knjige?

Prevod se „desio“ još u toku mojih studija španskog jezika i hispanske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Moj tadašnji profesor španskog, Luis Monso Himenes, zadao nam je da kao lektiru čitamo knjigu Lekcije iz poezije za decu nemirnog duha čiji je autor poznati španski pesnik Luis Garsija Montero.

Iako je knjiga namenjena deci, i to deci koja bi volela da nauče da pišu poeziju, bila mi je mnogo zanimljiva. Svako poglavlje je zasebna lekcija o pisanju pesama, koja može da se prenese na bilo koji segment života. I jedan i drugi Luis, i jedan i drugi profesor, znali su da se deci, ali i studentima, važne lekcije moraju upakovati u metafore.

To su razlozi zbog kojih smo koleginica Bojana i ja odlučile da knjigu prevedemo. Garsija Montero bio je radostan što postoji interesovanje da njegova knjiga bude prevedena u Srbiji, tako da nije bilo problem da dobijemo autorska prava. Ali to naravno nije bilo dovoljno da Bojana i ja počnemo prevođenje!

Trebalo je naći izdavača!

To je najteži deo posla za prevodioce koji nisu afirmisani i nemaju ugovore sa izdavačim kućama. Međutim, u našem slučaju ispostavilo se da nije bilo tako. Obratile smo se izdavačkoj kući „Kreativni centar“ koja nam je delovala kao nepogrešivi izbor s obzirom na temu knjige. Oberučke su prihvatili predlog, nakon samo jednog sastanka. Urednicima se mnogo svideo sadržaj, a davao je mnogo prostora da ga ilustratori prikažu u nekom novom svetlu. Tako smo Bojana i ja imale zeleno svetlo da počnemo prevođenje.

prevođenje knjigeKako izgleda proces prevođenja?

Prevođenje je zahtevan, detaljan, na momente veoma iscrpljujuć proces. Te 2010. kada smo prevodile, nije bilo onlajn rečnika, pa smo svako malo morale da vrtimo strane i da tražimo odgovarajuće reči. Još je teže što ne postoji pravi pouzdani špansko-srpski rečnik. Uglavnom se i dalje koristi rečnik hrvatskog prevodioca Vojimira Vinje. Zato smo bunarile, birale reči i izraze satima, ako ne i danima. Otežavajuća okolnost su bile rime i pesme koje se nalaze nakon nekih poglavlja. Sve, sve, ali prevoditi poeziju! Zato su se urednici iz „Kreativnog centra“ dosetili da u pomoć pozovu pravog pesnika! Mi smo uradile osnovu prevoda, a Dejan  Aleksić, naš nagrađivani pesnik za decu ih je prepevao kako bismo dobili prave prevode.

Ali to nije bio kraj našim prevodilačkim problemima!

Kako prevesti delove teksta gde se imitiraju neki dijalekti španskog, kako prevesti nazive praznika koje mi nemamo, a koje pesnik pominje na više mesta? Uostalom, da li ste čuli za praznik Sveta tri kralja koji se slavi 6.januara? Sa tim i sličnim izazovima samo se sretale u svakom poglavlju. Pitala sam se da li će naši čitaoci moći da razumeju neke delove zato što se pominju neki elementi španske tradicije koji nama nisu poznati.

Prevođenje uvek postavlja izazov premošćivanja kulturnih razlika i barijera. Zato smo u pomoć pozvale profesore sa fakulteta koji su i sami prevodili veoma značajna dela sa španskog. Uz njihove savete uspele smo da nađemo odgovarajuća rešenja i objašnjenja i mogle smo da prevod privodimo kraju.

I pored pomoći i podrške, nas dve smo toliko puta morale da preispitamo svoje prevodilačke odluke, da čitamo naglas, za čitamo sa posebnim akcentovanjem kao da se obraćamo deci jer se i autor sve vreme obraća deci dok ne bismo došle do najbolje verzije. Kada je prevod konačno bio završen, usledila je lektura, prerađivanje teksta u skladu sa pravopisom. To je bila velika lekcija o srpskom jeziku.

Međutim, najlepši momenat bio je taj kada sam ugledala kako će prevod biti ilustrovan! Tekst je dobio sasvim novu dimenziju i obostrani trud, i nas prevodioca i ilustratora, bio je vidljiviji. Shvatila sam da knjiga za decu dobija pravi smisao samo ako je prate zaista odgovarajuće ilustracije, a neke od njih možete videti na ovom linku.

Dakle, prevođenje niti je lako, niti je slatko.

Čitav proces izrade knjige trajao je dve godine. U međuvremenu sam završila osnovne studije i otišla na master u Španiju. Zvanična promocija knjige desila se u martu 2011. godine kada sam bila u Madridu, tako da nisam mogla da prisustuvujem tom momentu. Bila sam na časovima nekih drugih profesora, na Univerzitetu Komplutense i slušala neke nove lekcije. Nisu bile lekcije iz poezije za decu nemirnog duga, ali su bile veoma važne lekcije.

Zašto je ovaj prevod toliko značajan za mene?

To je bio moj prvi veliki projekat u vezi sa španskim jezikom. Od tada se Španija nepovratno uvukla u moj život. Pored toga, to je bio moj prvi kontakt sa pravim prevođenjem. U najlepšem i najtežem obliku. Prevoditi tako složeno delo je bio veliki izazov. Prevoditi knjigu za decu sa elementima poezije znači razumeti decu, dete u sebi, samu poeziju, kao i pesnika koji želi da svoje znanje podeli sa decom.

španski pesnikŠta mi je ovaj prevod još doneo?

Prevod je pratilo još mnogo drugih lepih događaja. Najvažniji od njih bio je dolazak autora knjige, Liusa Garsije Montera u Beograd! To se desilo u martu 2007. godine. Pisac je bio gost Instituta Servates, kako bi sa Kreativnim centrom potpisao ugovor o autorskim pravima. Održao je predavanje na Institutu, kao i na fakultetu, dao intervjue za najveće dnevne listove i televiziju. Upoznao je Beograd i našu zimu, od koje se kao rođeni Andalužanin, baš uplašio, kako je sam priznao.

Ne znam da li ste se nekad družili sa pesnicima, ali ja vam mogu reći da je to zaista poseban svet i poseban soj ljudi. Nas dve, studentinje druge godine, a Garsija Montero, jedan od najprestižnijih i najčitanijih savremenih pesnika na španskom jeziku! Tako neposredan i topao čovek, bio je uvek raspoložen za priču i za razmenu mišnjenja. Od njega sam naučila, osim kako se piše poezija, da su veliki ljudi jednostavni, i da ih zanima mišljenje svih, ne samo onih koje smatraju sebi ravnima.

Kao što vidite, ovo nije bio samo prevodilački projekat. Lekcije koje mi je donela knjiga „Lekcije iz poezije za decu nemirnog duha“ ostale su mi za mnoge naredne godine. Sam prevod knjige ima svoj život i svoju publiku, nezavisno i od pisca, i od prevodioca. Ali sve ono što sam od ove knjige dobila nosim i danas sa sobom. Između ostalog, zbog toga i pišem ovaj blog. Zato što volim da pišem, zato što sam nemirnog duha, zato što je Španija i dalje važan deo mog života. 

I za kraj, prenosim vam jedan od meni omiljenih odlomaka:

„Reči su simbol našeg života. Pomoću njih možemo da pišemo o intimnosti, o najdubljim osećanjima i osobinama koje nas određuju kao osobe. Reči su suština našeg bića, znaju sve naše tajne, spavaju u našem krevetu, sede u našoj stolici, viču u našim snovima, jedu iz našeg tanjira“.


DODATNE INFORMACIJE.

Još detalaj o prevodu knjige možete videti na ovom linku.

Ovo je sajt autora knjige Luisa Garsije Montera gde možete na španskom možete čitati njegovu biografiju, članke, i aktuelnosti iz njegovog rada.

Više o njegovom predavanju u Institutu Sevantes imate na ovom linku.

Prevod jedne od najlepšim pesama ovog pesnika, „Ljubav“, možete pročitati ovde.

 

Advertisements

Ostavite komentar, volela bih da čujem vaše mišljenje

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: