Kako dati otkaz i preživeti?

Kako ti je na poslu?

  1. Ma, bolje ne pitaj.
  2. Ne znam gde udaram.
  3. Valjda će biti bolje.
  4. Nadam se da će se ovo ludilo jednog dana isplatiti.
  5. Jedva čekam vikend!
Kako vi odgovarate na ovo pitanje? Ako se prepoznajete u nekom od ovih odgovora, onda je ovaj tekst namenjen baš vama.

Moja prethodna dva teksta o otkazu (Zašto sam dala otkaz? i Šta sve možeš kada daš otkaz?) bila su veoma čitana i izazvala su toliko reakcija, da sam odlučila da napišem nastavak. Na zahtev čitalaca u ovom tekstu pišem o samom procesu odlučivanja kroz koji sam prošla da li i kada dati otkaz?

Uvek je najveći problem doneti odluku. To znači biti svestan svih promena koje ona donosi. Kako smem da dam otkaz? Znam li ja da je u Srbiji teško naći posao? Kako ću živeti bez posla? Kako to da napuštam sigurnu zaradu? Sve su to pitanja koja sam sama sebi postavljala. I koja su mi postavljali drugi.

Zašto dati otkaz?

Da se razumemo. Davanje otkaza (isto kao i prihvatanje novog posla) nije i ne treba da bude hir nego rezultat analize. Ono što sam ja uradila, i ono što vama preporučujem jeste da napišete spisak stvari: ZA i PROTIV sadašnjeg posla. U prvu kolonu ono što vam odgovara i u drugu ono što vam ne odgovara. Ono što vas čini srećnim i ono što vas čini nesrećnim. Pri tome ne mislim samo na novac već i na sve one stvari koje čine posao: prilika za napredak i profesionalni razvoj, kontakti, dodatna edukacija, osećanje svrhe, okruženje na poslu (nadređeni i saradnici), blizina posla.

Ovo je najjednostavniji način da što objektivnije postavite stvari. Kada je god moguće svaku stavku izrazite skalom od 1 do 10 kako biste bili što precizniji. Tako ćete sve ono što vas muči videti ispred sebe konkretizovano i precizno formulisano na papiru. Treba uvek biti svestan onoga što imamo, da bismo znali šta to želimo da promenimo i u skladu sa tim da postupamo.

Šta kaže spisak?  Da li je to što dobijate veće od onoga što gubite?

Onda kada sam shvatila da me ono što ne radim ne ispunjava dovoljno i da ne vidim dovoljno jasnu svrhu, znala sam da je vreme za promenu. Bilo je mnogo preispitivanja, dopunjavanja spiska, razgovora sa samom sobom, sa bliskim prijateljima i članovima porodice. Možete razgovarati i sa nekim koga malo poznajete, ali za koga procenjujete da je osoba koja gleda u budućnost i koja je i sama nešto slično prošla. Neko ko zna da je za ozdravljenje potreban rez, ma koliko bolan bio.

Kako sebi možeš da priuštiš otkaz? Isto kao što sebi „priuštiš“ i burn out!

Više od dve godine radila sam dva posla paralelno, ako izuzmem pisanje za blog i sve aktivnosti u vezi sa njim. Da u jednom periodu nisam imala slobodan dan, ne moram ni da pomenem. Iako sam itekako bila iscrpljena i želela odmor, sebi nisam dala dozvolu da se odmorim. U tom periodu desila su se neka putovanja koja su mi donela krupne doživljaje. Intenzivan rad u kombinaciji sa intenzivnim putovanjima ponekad nisu dobar spoj. Sada bih svakome preporučila da, ako je ikako moguće, ne ide na posao odmah po povratku sa putovanja. Potrudite se da odvojite dva dana za sređivanje utisaka i povratak na rutinu. To nije razmaženost, to je potreba da se sve postavi na svoje mesto kako bi se nastavilo sa novom energijom. Sve to staje u takozvani sindrom izgaranja (burn out) sa kojima se suočavaju mnogi ljudi, ali ne nalaze odgovarajuće načine da ga prevaziđu. Da saznate više o tome preporučujem vam ovaj tekst. Iz prethodnog perioda izvukla sam još jedan koristan zaključak: odmor je potreban i prirodan isto koliko i posvećen rad.

Komentari okoline

Bilo je raznih reakcija na moje tekstove, a ujedno i na odluku da prestanem da radim. Najviše je bilo pozitivnih komentara, podrške i poruka u kojima su mi čitaoci i drugi blogeri poželeli da „uživam u slobodi“ i u periodu koji dolazi, neki su rekli da su i sami svojevremeno dali otkaz i promenili svoj profesionalni pravac, neki mi poželeli sreću u novoj etapi. Sve to mi je dalo dodatno ohrabrenje. Bilo je i hejterskih komentara, jer „kako to da mogu ne radim“, „mora da imam nekog sponzora“, „inostranu ušteđevinu“ i slično. Sve mi je to potvrdilo da mnogi ljudi čekaju bolji posao, ili traže bolji posao, ili se nadaju boljem poslu, i da su mnogi imali potrebu da promenom.

Poznajem bar pet osoba koje su prošle veoma slično, ako ne i isto iskustvo. I oni bi mogli da posvedoče o ovom periodu, ali nemaju blogove da o tome pišu. Ima nas više nego što mislite. Otkaz pa pauza je jedan od scenarija koji su mnogi prošli da bi mogli bolje da odrede pravac karijere. Jedan prijatelj se toliko ozario kada sam mu saoštila da sam dala otkaz da mi je rekao: „Svako to treba jednom da uradi. Naučiš se da prihvataš neizvesnost“.

IMG_20171028_162341.jpg

Šta dalje?

Svi kažu da morate imati sledeći konkretan cilj. U šta ćete investirati svoje slobodno vreme? U kom smeru planirate da nastavite svoju karijeru? Kako ćete prevazići finansijsku nesigurnost? Čini mi se da ljudi često sve to dramatizuju i da se u većem broju slučajeva radi o strahu od nepoznatog nego o objektivnim razlozima. I ovde vam pisanje ciljeva, što kratkoročnih (nedeljnih) i dugoročnih (mesečnih i godišnjih) može biti od velikog značaja. Trudite se da budete što konkrentiji. Kao što ste pisali o prethodnom poslu, napišite šta ne želite da radite, a onda i šta želite i šta ćete preduzeti da do tog posla dođete.

Prilika za usavršavanje ima na svakom koraku. Odaberite nešto u čemu želite da budete bolji i što može da bude vaš adut pri sledećem zaposlenju i preduzmite konkretne korake ka tome. Napišite novu radnu biografiju, koristite alate koji su dostupni na internetu, kao i preporuke iskusnijih. Proverite ima li praksi ili volontiranja u inostranstvu gde možete steći neko sasvim drugačije iskustvo, poznantstva, preporuke.

U redu je da živite u neizvesnosti, ali ne skrštenih ruku. Upravo ta neizvesnost ponekad bude najveća motivacija. Ali kada idete pogrešnim putem, svaka stanica je pogrešna.

Da li ste i vi imali slično iskustvo? Ostavite komentar. Možda će nekome biti od koristi.

Ukoliko želite da i dalje pišem o ovoj i sličnim temama, pišite u komentaru ili preko društvenih mreža. Volela bih da čujem vaše utiske!

 

 

Advertisements

Ostavite komentar, volela bih da čujem vaše mišljenje

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: