Moje omiljene knjige o Beogradu

Već dugo planiram da napišem post u kome ću vam preporučiti svoje omiljene knjige o Beogradu. Pošto se bliži Sajam knjiga, najveća smotra pisane reči u našoj zemlji, čini mi se da je pravi momenat da podelim sa vama naslove koji me uvek podsete zašto volim svoj rodni grad.

Verujem da nijedna knjiga do nas ne dolazi slučajno, niti ih mi biramo bez razloga. Zato sam odlučila da u ovu kratku listu preporuka dodam i priče koje su pratile svaku od ovih knjiga: kako sam do njih došla i zašto su mi postale značajne.

Magija Beograda, Momo Kapor

Momo Kapor nije rođeni Beograđanin, već Sarajlija, ali je napisao najlepše redove o Beogradu koje sam do sada pročitala. Njegova Magija Beograda je zbirka članaka objavljenih u novinama i časopisima, i svaki od njih posvećen je nekom drugom važnom elementu beogradske istorije, arhitekture, mentaliteta. Tako ćete u ovoj knjizi čitati o Ulici Kralja Petra, o kafanama, o pijacama, ali i o penzionerima, mladim beograđankama i onima koji su iz Beograda otišli, ali ga nose u srcu.

Kako sam došla do ove knjige?

Kada sam živela u Madridu drugarica mi je poslala odlomak priče “Beograd je svet” koji je upravo govorio o Beograđanima koji žive van svog rodnog grada. Tek tada sam razumela treperavu nostalgiju koju sam mesecima osećala. Prošlo je nekoliko godina od povratka i knjigu sam dobila od nekog ko je oduvek razumeo moju ljubav prema Beogradu. Iznova je čitam, i divim se Kaporovom umeću da namiguje rečima, da zavodi svakog čitaoca kroz redove baš kao stari Beograd kroz uilce i drvorede. Ova knjiga bila mi je velika inspiracija za projekat „Prolećno putovanje kroz Vračar“.

knjige o Beogradu

Vodič kroz stari Beograd, atelje Vicić

Vodič kroz stari Beograd je skraćeno izdanje kapitalnog dela Pozdrav iz Beograda 1895-1941 koje su zajedno preko dve decenije stvarali Snežana i Dragan Vicić. To je dvotomna monografija koja kroz 1300 razglednica dočarava istoriju glavnog grada, od vremena kada je bio samo varoš u šancu, do početka Drugog svetskog rata. Prema rečima autorke, ova knjiga bila je uručena predsedniku Rusije, Vladimiru Putinu, kada je 2016. boravio u Beogradu.

U vodiču ćete pronaći retke fotografije, ilustracije i razglednice koje dočaravaju zanimljive podatke o Beogradu: gde i kada su izgrađeni prvi sportski tereni, prva taksi stanica, kada je stigao prvi cirkus, kako se razvijala ulica Kneza Mihajla…

Kako sam došla do ove knjige?

Prošle godine na Sajmu knjiga zašla sam u prolaz između dve hale i ugledala zanimljive naslove o Beogradu sa starim razglednicama. Prišla sam i osmotrila o čemu se radi. Lik i glas žene koja je radila za štandom bili su mi veoma poznati. Aaa, da! To je mamina bivša koleginica, Snežana! Odjednom sam se prisetila naših susreta. Sačekala sam da odu kupci i predstavila joj se. Kakvo iznenađenje! Posle dvadeset i dve godine ponovo je vidim i shvatam da je to žena za koju je mama pričala da ima veoma neobičan hobi. Skuplja i otkupljuje stare razglednice. Kupivši njen Vodič kroz stari Beograd obećala sam sebi da ni ja neću odustati od svojih snova u koferima, ni za više od dvadeset godina.

Beograde, dobro jutro, Duško Radović

Čika Duško Radović bio je retka zverka, strašan lav, parni valjak srpskog, odnosno jugoslovenskog novinarstva. Svakog jutra sa radija Studio B obraćao se Beograđanima istim ujednačenim i potmulim glasom: „Beograde, dobro jutro“, da bi izgovarao aforizme o glavnom gradu i njegovim stanovnicima. Ti aforizmi ispratili su nekoliko generacija, a knjige doživele nekoliko izdanja. Danas ne znam da li više volim njegove dečje pesme ili aforizme, ali ove druge češće čitam i podsećam se koliko je ovaj čovek bio specifičan kada je podjednako lucidno pisao i za decu i za odrasle.

Što bolje upoznajem Beograd i Beograđane, kao i njegovu istoriju, bolje razumem čika Duškove reči. Mislim da nam sada nedostaje neko ko će nas buditi i ko će nas na tako jednostavan način podsećati ko smo i kakvi smo.

Kako sam došla do ove knjige?

„Beograde, dobro jutro“ kao devojčica našla sam na polici sa knjigama u dnevnoj sobi. Tada mi se svidelo što se brzo čita, iako većinu aforizama nisam razumela. Bilo mi je zanimljivo što ima malo teksta. Moj omiljeni aforizam povezan je sa putovanjima, a kako bi drugačije? Danas bi trebalo odputovati negde o tuđem trošku i bez razloga.

Imate li vi omiljenu knjigu o Beogradu, ili omiljeni aforizam Duška Radovića?

foto: Emili Samčević

Advertisements

Ostavite komentar, volela bih da čujem vaše mišljenje

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: