5 i po razloga da odete na rafting

Leto ne čine samo plaže i morski talasi. Ne treba zapostaviti reke u Srbiji i susednim zemljama i druge načine odmora i zabave.

Već godinama slušam o raftingu Tarom, ali nikako da se kockice slože pa da krenem u tu avanturu. Ove godine konačno mi se ukazala prilika! Od same pomisli na spuštanje niz rečne talase srce mi je ubrzano kucalo!

IMG_20170722_161911.jpgOvo  putovanje bilo je sasvim drugačije od svih prethodnih. Najviše zbog toga štro sam se suočila sa strahom od rečne matice. Nisam ljubitelj vode, a ni vodenih sportova, pa je rafting Tarom bio prilika da konačno bolje upoznam reku i da premostim svoje barijere. Išla sam sa velikom ekipom, a tu je bilo i ljudi koji su se čak tridesetak puta spustili niz Taru i boravili u istom kampu. Sa podrškom iskusnih uvek je lakše.

Šta je rafting? Za one koji nisu upućeni, rafting je spuštanje niz reku u gumenom čamcu, specijalno napravljenom za nemirne vodene tokove. Ali posle ovog iskustva, rafting je za mene mnogo više. Zato sam napravila listu razloga zbog kojih morate bar jednom u životu krenuti u ovu avanturu. Mada, ne verujem da se na rafting ide samo jednom. Meni se već ide ponovo!

  1. REKA. Rafting je odličan način da upoznate reke i prelepu priodu koja ih okružuje. Kamp Sastavci u kome sam ja boravila, nalazi se neposredno iznad mesta gde Tara i Piva formiraju Drinu i izgrađen je na samoj reci. Iz svog bungalova imala sam pogled na Taru, a jedan od najlepših doživljaja je neprestani šum reke. Sa njim se budite, to je jedino što se čuje kada u kampu sve utihne. Do mesta gde počinje spust, moguće je doći samo kombijem ili džipom jer je kanjon veoma strm. U toku samog spusta uverila sam se u sve ono što sam čula: Tara je prozirno čista i rečno dno se jasno vidi na skoro celom toku.IMG_20170723_102526.jpg2. BORAVAK U PRIRODI. Veoma važan razlog! Zašto? Zato što nas život u gradovima navikava na potrošnju, udaljava od prirode i njenih zakona. U okviru raftinga možete biti smešteni u bungalovima, drvenim kućicama u kojima su samo dva kreveta sa dušecima. U njima su noći veoma hladne pa morate dobro da se spremite za velike temperaturne razlike između noći i dana. Ja sam bila smeštena u nešto većoj drvenoj kućici gde je spavalo nas četvoro na jednom i dvoje na drugom spratu. Nemate sve udobnosti kao u kući ili stanu, ali rafting sa smeštajem u hotelu apsolutno ne bi imao smisla. Kampovi su uglavnom izgrađeni uz samu reku, ili vrlo blizu nje, ali vas domaćini iz kampa voze do mesta sa kojeg počinje spust. Kampovi se nalaze sa obe strane granice Republike Srpske i Crne Gore, a taj predeo čine planine, duboke kotline, vazduh je oštriji i osećate miris trava i rastinja.IMG_20170723_1033033. IZAZOVI I ADRENALIN. Tara je je u julu mirna i bukovi nisu opasni. Ko želi veću dozu adrenalina, ide na rafting u maju, kada reka ima viši vodostaj. Spust je tada mnogo brži, a opasnije je prolaziti brzake i bukove. Za one koji kao ja idu prvi put, u prvom delu spusta mnogo je više uzbuđenja dok ne osetite reku, a onda je sve više uživanja. Temperatura vode je između 13 i 14 stepeni i to je dovoljno hladno da dobro razmislite pre nego što uđete u vodu. Naš spust je bio dug 16 km, i trajao je oko 4 sata. U toku spusta pravili smo pauze za odmor i skakanje sa stena. Ipak, jedan od najjačih utisaka su mi izvori i vodopadi pritoka Tare. Tu je temperatura vode najniža, kažu oko 7 stepeni. Nisam imala hrabrosti da uskočim ispod slapova i da se dobro ohladim po vrelom danu. To ostavljam za sledeći put.IMG_20170722_133203.jpg4. DRUŽENJE I ZABAVA. Rafting nije samo spust, raftng je druženje i provod. U toku spusta upoznajete ljude iz drugih čamaca, iz drugih kampova, sve vreme vas prati mnogo šale i dobrog raspoloženja. Najvažnije „disciplina“ pored veslanja je prskanje, veslima ili čak lavorima! Svi čamci su „opremljeni“ pićima, a kome se pije voda, pije vodu iz reke. U kampovima su vikendom organizone žive svirke, pa se restoran pretvori u kafanu ili klub.

IMG_20170722_1232315. ODMOR. Ne znam ni sama da li sam se umorila ili odmorila na raftingu, ali svakako sam napravila predah od gradskog načina života. Gledaj na sat, gledaj u ekran, požuri, spremi se. Rafting je drugačije putničko iskustvo, intenzivno na svoj način. Bila sam umorna kada sam stigla, ali  od količine utisaka i svega što sam doživela.

I na kraju, odakle još pola razloga?

U ovih pola razloga koje sam najavila u naslovu želela sam da stavim sve ono što možete videti na putu za rafting i u okolini.

Koji god kamp da odabete, možete da odete na Pivsko jezero ili na most na Pivi kod mesta Plužine u Crnoj Gori. Možda vam ne deluje zanimljivo da izdvojite vreme za to, ali adrenalin koji sam osetila sada sam stala na most na Pivi, možda je čak i veći nego u toku raftinga! Kanjon je strm, reka mala i daleka, okružuju vas visoke planine a boje vode su neverovatne.

IMG_20170722_183730.jpg

Izgradnjom brane na ovoj rečici sedamdesetih godina prošlog veka napravljeno je Pivsko jezero, najveći bazen pijaće vode na Balkanu! Tu sam osetila sudar ljudskih dostignuća i prirode. Podrhtavala sam sve vreme jer sam osetila koliko je čovek mali i nemoćan kada stane naspram ovakvih građevima. Misli su mi nekud nestale, a u povratku sam poželela da češće dolazim ovde, jer verujem da se treba iznova podsećati koliko je priroda moćna.

IMG_20170722_185952.jpg

Na putu od raftinga svratili smo u Mećavnik, a u povratku na stanicu Šarganske osmice, Jatare. To su mesta na koja se rado vraćam. Iznova se oduševim lepotom naše prirode, i kako je na tim mestima uspostavljena ravnoteža između čoveka i prirode.

Moram da dodam i nešto zbog čega se iznova razočaram, iznerviram i rastužim! Razlog je đubre! Đubre koje ostavljamo za sobom čak i na najlepšim mestima. Đubre koje će nas zatrpati ukoliko nastavimo da narušavamo prirodne lepote! Flaše i limenke od piva, kartoni od pice, sve sam to videla na Tarinim vodopadima. Ne propuštamo priliku da pokažemo svoj nemar i bahatost. Koliko sam do sada putovala po Evropi, nigde nije prljavije nego na Balkanu. Nisam bila u prilici da napravim fotografije đubreta, ali sledeći put ću se posebno osvrnuti na tu temu jer mislim da je i više nego važna.

Elem, jul 2017. pamtiću po rečnim talasima i sasvim novom iskustvu. Vratila sam se sa pomešanim utiscima. Sa jedne strane prelepa priroda, a sa druge ljudski nemar. Nadam se da će se i to promeniti, odnosno da ćemo se mi promeniti. Mislite o tome, ali i uživajte u talasima i u vožnji!


DODATNE PREPORUKE:

U kampu Sastavci prvi put sam jela teletinu ispod sača! Toliko je ukusna da nije čudo što je ovaj kamp dobio nagradu od ljubitelja raftinga baš za kvalitet hrane.

Advertisements

Ostavite komentar, volela bih da čujem vaše mišljenje

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: