Katalonska obala: u trouglu istorije, umetnosti i turizma

Moje letovanje u Španiji (2.deo): Šta videti u toku boravka na Kosta Bravi

Baš kao što ukazuje i njen oblik, Katalonija formira trougao na krajnjem severoistoku Kraljevine Španije. Ali to nije samo trougao između Pirineja na severu, Balearskog mora na istoku i pokrajine Aragon na zapadu. To je trougao umetnosti, istorije i turizma. Svaka od tih stranica istovremeno je i jedno lice Katalonije.

Povod za moj prvi susret sa Katalonijom bilo je letovanje u Ljoret de Maru (o kome sam pisala u prethodnom tekstu). Kažem povod, zato što mi kod letovanja nije najvažnije kupanje i sunčanje. Podjednako mi je važno da posetim što više znamenitih mesta i da upoznam život lokalnih ljudi. Znala sam da će biti prilike za to jer agencija preko koje sam putovala, Odeon World Travel, organizuje izlete koji će mi pomoći da bolje upoznam špansku Divlju obalu.

Već u autobusu, na putu od aerodroma u Barseloni do Ljoreta, vodič nas je upoznao sa ponudom izleta. Prekaljeni turističi vuk šaljivo je govorio o Španiji i Kataloniji uz zanimljive opaske i poređenja sa našom kulturom: „Zemlja koja proizvodi najviše limuna u Evropi ne pije limunadu“. Kada je došlo vreme da nam predstavi izlete, naravno, Barselona je bila na prvom mestu. „Ovaj drugi izlet je za umetničke duše“! Oči su mi zaigrale! Već tada sam osetila nestrpljenje jer su na programu bila tri mesta koje nisam videla: Empuriabrava, Figeras i Đirona!

Boravak u Ljoretu govori o turističkom licu Katalonije koje je lako upoznati. Masovni turizam razvijao se od šezdesetih godina, kada je Španija, i dalje pod diktaturom Fransiska Franka, otvorila svoje granice i počela da se pribilžava evropskim tokovima. Hoteli su brzo građeni kako bi mogli da prime milione Evropljana koji su pohrlili u tu zemlju okupanu suncem gde je narod bio nasmejan i gostoprimljiv. I danas je tako. Turistička sezona u ovom delu Španije traje skoro cele godine.

Empuriabrava – španska Venecija samo za odabrane

Međutim, priča o turizmu se ovde ne završava. Da bih mogla da je dovršim, bilo je potrebno da u posetim luksuzno letovališe Empuriabrava na krajnjem severu katalonske obale. Ovo mesto zovu španskom Venecijom jer je izgrađena iskopavanjem mreže kanala uz morsku obalu.

PANO_20170616_113003.jpgPrema rečima našeg turističkog vodiča, građena je šezdesetih godina od nemačkog kapitala koji su doneli poraženi iz Drugog svetskog rata. Od samog početka sve što se gradilo bilo je prevashodno namenjeno strancima koji su želeli da svoje slobodno vreme provodu u Španiji. Ništa ovde ne liči na Španiju, niti španski možete čuti na ulicama i u prodavnicama. Stanovnici i posetioci Empuriabrave su Nemci, Francuzi, a u nešto manjem procentu Britanci i Holanđani. U poslednje vreme pristižu i Rusi, uostalom, kao i na druge delove španske obale. To je najveća rezidencijalna marina na svetu i deluje nestvarno baš zato što je teško dostižna običnim turistima.

IMG_20170616_112607U Empuriabravi kanali su ulice, brodovi prevozna sredstva, a prefinjene kuće lebde između mora i Pirineja. Plaža je beskrajno duga i široka, i sudara se sa planinskim vencem. Pesak je već u junu vreo, a osećaj vrućine pojačavaju naleti vetra sa planina i sa mora.

Tek kada sam se ukrcala u turistički čamac, mogla sam da se uverim u jedinstvenost ovog mesta. Ispred luksuznih vila bili su parkirani brodovi i skuteri. Samo mestimično videla sam domaćine koji ne rade ništa drugo, osim što se kupaju i sunčaju.

IMG_20170616_111257.jpg

Figeras – kuća Dalijevih mračnih tajni

U katalonskom trouglu nalazi se još jedan trougao. To je trougao umetnosti Salvadora Dalija. Čine ga tri objekta: Teatar-Muzej u Figerasu (Teatro-Museo Dalí de Figueres), Kuća-Muzej Salvador Dali u Kadakesu (Casa-Museo Salvador Dalí de Portlligat) na samoj granici sa Francuskom gde je bio njegov atelje i Kuća-muzej Zamak Gala Dali (Casa-Museo Castillo Gala Dalí de Púbol) koji se nalazi u Pubolu, na imanju koje je poklonio svojoj voljenoj Gali gde je i sahranjena.

IMG_20170616_151338-EFFECTS.jpgGenije nadrealizma i multimedijalni umetnik, ovaj ponosni Katalonac voleo je misterije i još više da bude misteriozan. Istraživanje njegove umetnosti je podvig, a poseta muzeju u njegovom rodnom Figerasu je mnogo više od razgledanja eksponata. Muzej je otvoren 1974. na ostacima pozorišta iz XIX veka. Svaki detalj osmislio je Dali lično, trudeći se da posetu učini što komplikovanijom.

 „Gde druge nego u mom rodnom gradu treba da traje ono najekstravagantnije i najbolje od mojih dela? Pozorište, ono što je ostalo od njega, činilo mi se najadekvatnije iz tri razloga: prvi, zato što sam ja prevashodno teatralan; drugi, zato što je pozorište ispred crkve gde sam kršten, i treći, zato što je baš u hodniku pozorišta, bila prva izložba mojih slikarskih radova“.  

Teško je kretati se kroz muzej bez vodiča, iako doživljaj Dalijeve umetnosti uvek ostaje krajnje ličan. Neke od njegovih slika doživele su toliko reprodukcija te, kada sam ih konačno videla uživo, nisu mi probudile jak doživljaj.

Vodič nas je prvo odveo u mračnu salu gde je Dali sahranjen. Crni zidovi i duboka tama sa tankim snopovima neonske svetlosti koji osvetljavaju ime na nadgrobnoj ploči na samom zidu, dovoljno doprinose misterioznom početku obilaska. Iako je želeo da večno počiva pored Gale, Ruskinje koja je bila njegova saputnica i najveća inspiracija, Dalijevi ostaci pohranjeni su baš ispod muzejskog toaleta. Možda je šala ili vešto smišljena dosetka jer su Dali i Gala imali najveću kolekciju ljudskog izmeta na svetu, a umetnik je voleo da se maže kozjim izmetom kako bi impresionirao svoju dragu.

Dalijev muzejOvom muzeju pripada i kolekcija nakita koji je Dali pravio. Ali to nije nakit, to su eksponati od dragog kamenja i plemenitih metala toliko složeni koliko i Dalijev umetnički svet. Na svakom od njih prepoznaje se genijalnost ovog umetnika i njegova besprekorna veština.

Figeras verovatno ne bi bio to što danas jeste, da nije ovog muzeja, koji se nalazi u prvih pet najposećenijih u Španiji, posle pinakoteke El Prado i Muzeja Kraljice Sofije u Madridu i Gugenhajma u Bilbau.

Đirona – grad vode i kamena i raskošnih ukusa

Bez posete Đironi, katalonski trougao ne bi mogao biti zatvoren. Ovaj grad je istorija Španije u malom. Stari deo grada ima najbolje očuvanu jevrejsku četvrt u Evropi. Iako su Jevreji zvaničnim dekretom kraljice Isabele od Kastilje proterani iz Španije 1492. u Đironi je sačuvana njihova prošlost u kamenu kuća i kaldrmi ulica. I ne samo to, na istorijskim stazama nalaze se katedrala Svete Marije, monumentalna crkva sa najvećim gotičkim brodom na svetu, toliko dominantna da se može videti iz bilo kog dela grada. Uz nju se nalazi i romanička kula Karla Velikog, ali i „Arapska kupatila“ iz XII veka izgrađena na rimskoj i potonjoj arapskoj tradiciji.

IMG_20170616_171952Đironu zovu grad vode i kamena, jer je izgrađena na reci Onjar. Na reku se oslanjaju raznobojne zgrade pastelnih boja koje su obnovljenje osamdesetih godina da bi mogle da uz katedralu formiraju najlepšu panoramu grada, kao i četiri mosta.

Istoriju i kulturu Đirone prate ukusi svetske gastronomije. Najbolji restoran na svetu El Seljer de Kan Roka (El Celler de Can Roca), nalazi se u Đironi, a u vlasništvu braće Roka, je i poslastičarnica Rokabolesk čiji se ukus dugo pamti i može se porediti jedino sa sladoledom iz najboljih rimskih đalaterija.

IMG_20170616_173416.jpg

U Đironi svaka ulica, svaka prodavnica i restoran odišu izobiljem i spokojem. Meštani su ponosni što je njihov grad zvanično na prvom mestu po životnom standardu u Španiji i što nedaleko od Barselone, mogu da uživaju u svom miru. Kao i u sladoledu, ili vrhunskom gastronomskom specijalitetu sa nekoliko Mišelinovih zvezdica, u Đironi treba da se uživa korak po korak i zalogaj po zalogaj.

IMG_20170616_171015Katalonija je više od Barselone, kao što je Kosta Brava više od Ljoret de Mara. Ni sama nisam bila toga svesna dok nisam posetila ove krajeve Španije. Katalonija je u svakom smislu bogata, pristupačna kao ostatak Španije, ali ipak uzdržana i ponosna kao Francuska. Na njenim obalama mi nije nedostajala inspiracija jer je umetnosti na pretek, naučila sam  još nešto o istoriji Španije, sve da ne bih bila običan turista.
Katalonija ne trpi prosek.

Ukoliko želiš prvi da dobiješ moje naredne putopise, ostavi svoju imejl adresu.

Ovo nije moje jedino putovanje u Španiju! Ovo je link za putopis iz Madrida, a ako je zanimaju sasvim nebične destinacije u Španiji, preporučujem ti ovaj grad.

Imaš instagram? Možeš me zapratiti preko ovog linka!

 

Advertisements

2 komentara

  1. Tamara · · Odgovor

    Fenonemalno i detaljno!!!! Uzivala sam na kroz ovo trouglasto putovanje!:)

    Liked by 1 person

    1. Hvala, drago mi je da ti se sviđa! 🙂 Sledi i nastavak. 😉

      Sviđa mi se

Ostavite komentar, volela bih da čujem vaše mišljenje

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: