Mnoge lepe priče počele su jednim DA, ali verujem da su neke još lepše počele jednim NE. Bilo je raznih faza. Dugih razgovora sa samom sobom, analiza, drugih i trećih šansi, svađanja, mirenja i izvinjenja. A kada se sve metode iscrpe, dođe vreme za pitanje: Gde sam ja to u toj priči? Odgovor je bljesnuo sasvim jasno: na poslednjem mestu. Ako je tako, pakuj kufer. Vreme je za povratak!
Moja dvogodišnja profesionalna Odiseja donela mi je, kao i svako putovanje, brojna znanja, poznanstva i iskustva. Ali da bi njen smisao bio potpun, potrebno je povremeno preispitivanje.
Dugo se kreativna putnica u meni bunila što ne može da sakupi dovoljno kilometara za pisanje. Iskusna Jelena je smirivala pričom o sigurnosti i stabilnosti koju donosi redovan posao. Povremeno sam čula i glas Jelene koja više od svega voli strane jezike i koja je jedva čekala više vremena za svoje đake, rečnike i priručnike koji je čekaju na policama. Sve tri su bile u pravu. Na kraju su se složile da postoji rešenje koje će zadovoljiti sve tri.
Pauza.
Za putnicu da sabere kilometre i odabere nove destinacije, najstarija da se odmori, a profesorka da uči i istražuje. Sada sve tri uživaju na sebi svojstven način, raduju se svakom danu i svakoj prilici za napredak. I udružile su se u novom projektu, 100 srećnih dana. Pratite me na instagramu, gde ću narednih stotinu dana svakodnevno postavljati fotografije o sitnicama koje me čine srećnom.
I šta još želim da vam kažem?
Da osluškujete sebe i ne zanemarujete glasove koji vas opominju da treba nešto da menjate. Nemojte izneveriti dete u sebi ni snove koje sanjate na javi. Uvek postoji način da se borite za njih. Nekada iscrpljujućim radom, učenjem, trudom, nekad povlačenjem, mirovanjem.
Ponekad je najveći izazov zastati i osvrnuti se na pređeni put. Svaka stanica je važna, ali je najvažnije naše krajnje odredište.
Dajte otkaz svemu onome što vas sputava i otisnite se u najlepšu avanturu.
Na putovanje ka samom sebi.
Uživaj u svojim slobodnim danima, zavidim ti. :**
Hvala Majus! Već uživam! 😉
Srećno na najlepšem putovanju! 😉 :*
Hvala! 🙂
Sjajno! Ogroman Smješak!*:)
Hvala! Uzvraćam osmeh! 🙂
Uživaj jeco, sve najbolje u novom poglavlju! :*
Hvala Spomo! 🙂 :-*
Prelepo. Raduje me što ću pratiti sve tri osobe, pomirene u jednoj 🙂
Hvala Vesna! 🙂 kad se sve tri udruže, onda nastaju prave stvari. 😉
Tako jednostavno i tacno, potpuno ocigledno a opet tako tesko da se uradi.
Svaka ti cast Jeco, to je najbolja odluka koju si mogla da doneses a i znas ono Kad se jedna vrata zatvore, druga se otvore. Zbog srece vredi otvoriti i zatvoriti koliko god vrata je potrebno 😉
Hvala puno na podršci! 🙂 Baš lepo zvuči ovo poslednje što kažeš. I ja verujem da je tako, zato sam spakovala kofere pa da pokucam na neka nova vrata. I sigurna sam da će se prava otvoriti. 😉
Super tekst! I super odluka ???? Treba se riješiti svega što nas guši, uvijek postoji način za nešto bolje! Puno puta sam se uvjerila da je pravi put onaj koji biramo slušajući svoje unutarnje glasove! Uživaj u novoj avanturi!
Hvala ti na podršci! 🙂 I ja verujem da je tako! Pišem i o narednim stanicama… 😉
Svaka čast! I ja sam odlučila da radim online i da putujem i pišem 🙂 Nema boljeg osećaja od slobode!
Bravo i za tebe! 🙂 To zvuči kao savršen spoj, uživaj! 🙂
Htela sam prvo da kažem da nikad nije kasno pročitati odličan motivacioni tekst, ali sam se onda ispravila i rekla da sve dođe u pravom trenutku, ni prerano, ni prekasno, već kada si spremna/spreman.
Uvek uživam u susretima (ličnim i virtuelnim) sa ljudima čije priče inspirišu 🙂
Što bi moreplovci rekli: MIRNO MORE!
Kažu da učitelj dolazi kada je učenik spreman, a tako i tekstovi koji mogu poslužiti kao inspiracija i motivacija. Drago mi je što je moj tekst jedan od takvih. More nikad nije potpuno mirno, ali bitno je napustiti luku. 😉