Sremski Karlovci: tajni recepti na času istorije

Moj prvi susret sa Sremskim Karlovcima desio se na ekskurziji u osnovnoj školi. Od tada se sećam samo velike česme pored koje se parkirao autobus da bismo obišli čuvenu gimnaziju. Legenda govori da, onaj ko popije vodu sa ove česme, jednog dana će se vratiti u Karlovce. Ne sećam se da sam tada popila vodu, ali u Karlovce sam se ipak vratila.

Prvi karlovački prizor koji me je ovoga puta dočekao bila je oronula zgrada železničke stanice. Nekada je sigurno bila značajno zdanje kakvo su Karlovci i zasluživali, ali danas je tužno gledati kako tu staru damu nagrizaju promaja i vlaga, a putnici je izbegavaju.

Kako je voz odmakao, nastupila je tišina kakvu ne pamtim. Dok se moj crveni kofer kotrljao prema hotelu pravio je toliku buku da mi je došlo da se izvinim meštanima što im ometam mir. Kada iskočite iz beogradske košnice, ovakav spokoj deluje vam kao nagrada.

Bilo je vrlo lako orijentisati se ka centru. Dovoljno je bilo da se krećem u pravcu crkvenih zvonika pa da stignem do trga Branka Radičevića gde se nalazi nekoliko monumentalnih građevina iz XVIII i XIX veka kakvih je malo u Srbiji: Patrijaršijski dvor, Gimnazija, Bogoslovija… Baš na trgu nalazi se i hotel Prezident Sremski Karlovci, u društvu velikana naše arhitekture. Čim sam prekoračila prag i smirila kofer, ušla sam u barokni vremeplov jer svaki kutak hotela podseća na vreme kada je ovaj deo Srbije mogao da se pohvali kitnjastim nameštajem kao sa austro-ugarskog dvora.

Kafane i crkve na istom trgu

Za obilazak Karlovaca ne treba mnogo vremena, ali sunca treba jer onda svaka zgrada, ma koliko oronula, izgleda bar malo lepše. Imam sreće! Novembarski dan je kao stvoren za šetnju i slikanje. Idem redom glavnim trgom. Zavirujem u najstariju apoteku u Vojvodini, otvorenu 1890.  Enterijer je po porudžbini napravljen čak u Veneciji, a drvene fioke i dalje stoje sa latinskim natpisima, kao i besprekorno oslikana tavanica.

Pravoslavna i katolička crkva su jedna pored druge. Kažu da je Saborna podignuta 1762. i da je jedan od najlepših primera arhitekture iz ovog perioda, dok je katedrala posebna po baroknom portalu.

Karlovčani su ponosni na česmu “Četiri lava” jer je podignuta u čast izgradnje prvog lokalnog vodovoda. Svako će vam pomenuti ono verovanje sa početka mog putopisa, ili drugo koje kaže da, ako devojka za udaju popije vodu sa ove česme, udaće se za sveštenika. To mora da su smislili đaci Bogoslovije, čija zgrada gleda pravo na česmu! Na trgu je i Patrijaršijski dvor, letnja rezidencija patrijarha, u kojoj se nalazi i deo muzeja Srpske pravoslavne crkve.

Crkvene i narodne priče ovde postoje nekoliko vekova, a Karlovčani su sasvim svesni znamenitosti svoje varoši. Svako sa kim popričam sleže ramenima i pominje da je šteta što nema više mogućnosti da se uloži u obnovu tih bisera.

Na par koraka od trga je najstarija srpska gimnazija, čiji su đaci postali velikani srpske kulture. Nije čudo što njeni današnji đaci vole da se pohvale da su u njoj čitali iste knjige kao i Branko Radičević, Jovan Sterija Popović, Borislav Mihajlović Mihiz, Vida Ognjenović i mnogi drugi. Preko puta gimazije je kafana Vilenjak, mesto koje bih mogla da nazovem đačkom kafanom jer unutra nije bilo nikog starijeg od osamnaest iako na ulazu stoji upozorenje da maloletnim licima ne služe alkohol. Rok muzika i oblaci dima uklapaju se u tu buntovničku fazu, ali i olinjala papirna karta pića.

Evropski ambijent varoši širi se i na sporedne ulice Karlovaca. U gotovo svakoj su i kuće znamenitih ljudi sa svojim pričama. Sve liče jedna na drugu, ali samo je jedna ponovo zablistala. Obnovio je bivši đak gimnazije, profesor Radulovački i danas  se u njoj nalazi ekološki centar . Još jedna kuća ili Dvorac porodice barona Rajačića danas je Zavičajna zbirka – muzej Sremskih Karlovaca. Ima ih još mnogo, ali novembarska hladnoća me ubrzava ka putevima fruškogorskih vina.

Bermet i kuglof: putevima vina i tajnih recepata

Otići u Karlovce, a ne probati lokalna vina bila bi uvreda za sremske domaćine. Ovde se vino proizvodi još od vremena rimskog cara Marka Aurelija Probusa, koji je ovde zasadio prve vinograde. Jedno lokalno vino dobilo je naziv baš po njemu, drugo je nazvano sila po početnjim slovima imena Sime Lazića, vrednog naučnika koji je godinama posvećeno kao alhemičar radio na ukrštanju sorti da bi dobio lepršavo i blago vino slično šardoneu.

Međutim, najpoznatije karlovačko vino je bermet, suvo dezertno aromatizovano vino u koje se dodaje preko trideset biljaka, začina i voća. Opija mirisom i misterioznim pričama. Već oko tri stotine godina recept za bermet je strogo čuvana vinogradarska tajna, a do njega su pokušali da dođu somelijeri iz Italije, Nemačke i Francuske. Priča se da je bilo na vinskoj karti Titanika i da su u olupinama pronađeni dokumenti koji dokazuju da su isporuke išle i u engleske luke. Sve ove priče čula sam u podrumu porodice Bajilo čije četiri generacije održavaju vinogradarsku tradiciju. Na kraju degustacije i malog časa iz istorije ovdašnjih vina, domaćin mi priznaje da je vino najbolje piće za muškarca kada ga pije žena. 

Ali najbolje društvo za ispijanje bermeta je ipak kuglof! Jednostavan, suvi hrskavi kolač koji se topi u ustima. Recept su oko 1700. godine  u Karlovce doneli Nemci, ali kolač je nastao u Alzasu, oblasti na granici Nemačke i Francuske. Karlovački kuglof je ipak poseban, naročito onaj iz kuhinje Katice Šnur koja ne krije svoj recept kao vinari: “Umesto mleka – bermet, umesto koštanih plodova – orah i cimet”. U njenoj prodavnici ili malom muzeju kulinarskog umeća vidi se koliko je istorije ovde prisutno. Dok probam sve ukuse kuglofa iz njene kuhinje, otkriva mi i da je ovde osnovan festival koji okuplja sve ljubitelje i degustatore ove švapske poslastice.

Nije čudo što sam baš u Karlovcima, na mestu gde se ukrštaju lične i istorijske priče upoznala Gregora iz Nemačke. Njegov deda je bio Srbin, Radovan Miličić i odveden je u ratno zarobljeništvo u II svetskom ratu. Život je nastavio u okolini Berlina, zaljubio se u Elzu i sa njom dobio desetoro dece. Gregora je u Srbiju vratio (pogađate?) osmeh jedne Karlovčanke, tako da smo ipak mogli da nazdravimo na srpskom i da razmenimo nekoliko utisaka o bermetu i kuglofu koji mu do posete Karlovcima nisu bili poznati.

Za kraj posete svraćam u suvenirnicu, da pokupim još po neki topli osmeh ljudi koji veruju da turizam u Karlovcima ima bolju budućnost. Pozdravljam se sa baroknim hotelom i bučno vučem kofer sa spiskom znamenistosti koje ostavljam za sledeći put kada budem poželela da se otisnem u vremeplov, kroz stare kuće, muzeje i kafane.

Kofer sam utišala u povratku vozom, ali snovi nikada ne miruju.

---

Više fotografija sa ovog putovanja možete videti na mom Instagram profilu

Ako su vam potrebne ideje za putovanja po Srbiji, pogledajte kako su izgledali moji izleti do Krčedinske ade, izleti do Deliblatske peščare ili poseta Vrnjačkoj banji.

Ako želite da putujete sa mnom i dalje i da vam svaki novi tekst stiže pravo u inbox, ostavite svoju imejl adresu. Obećavam da će vam biti zabavno da budete deo mojih kofera. 🙂