Šta sam naučila studirajući u inostranstvu?

Godina provedena na masteru u Madridu kao i celokupno iskustvo života u inostranstvu neizmerno je uticalo na mene. O tome sam već pisala na razne načine, ali sam odlučila da ovoj temi posvetim poseban post. Naravno da ovde neće stati sve ono što bih mogla da kažem, ali verujem da će tekst biti koristan onima koji se dvoume da li da preduzmu taj korak.

Priprema je važna!

Priprema dokumenata i ušteđevine se podrazumevaju. Komplikacije oko vize i momenti FT1P su vrlo mogući, ali savladivi. Ako preskočimo ovaj deo (jer bez novca i studentske vize ne možete ni krenuti u ovu pustolovinu) postoje još neke stvari koje zahvaljujući internetu možete pripremiti pre polaska. Na primer, kada je potraga za stanom u pitanju, možete detaljno pregledati ponudu na internetu, a onda ćete na licu mesta posetiti stanove i upoznati potencijalne cimere ili stanodavce. Odštampajte i proučite mape kako biste se bolje snašli po dolasku. Preko putničkih društvenih mreža kao  što je Couchsufring možete se povezati sa lokalcima i drugim studentima kako biste imali društvo bar u prvom periodu. Naravno da vam opcija da neko koga vi poznajete poznaje nekoga ko zna nekoga u tom gradu pruža neku vrstu početne sigurnosti. Ali ukoliko više volite da budete samostalni i u ovom segmentu, krenite sami u osvajanje nepoznate teritorije.

Srećom, Madrid sam već odlično poznavala pre nego što sam otišla na master tako da sam se poštedela dodatnog pritiska koji stvara sasvim nepoznat grad. Igrom slučaja, i tamo i u Beogradu stekla sam veoma značajna poznanstva zahvaljujući kojima sam obezbedila krov nad glavom za prvi mesec boravka. I pored ovih priprema odlično mi je poznata nepetost i neizvesnost koju donosi promena stana.

Izlazak iz zone komfora = odrastanje

Sigurno ste već slušali o tome kako je iskorak u nepoznato početak pravog odrastanja. Proces upoznavanja može biti veoma zabavan, ali i naporan. Našli ste se u nepoznatom gradu, na nepoznatom univerzitetu sa nepoznatim ljudima. Odjednom menjate okruženje i potrebno je da svoje navike uskladite sa tim promenama. Donošenje odluka je važan aspekt ovog procesa. Još više postajete svesni odgovornosti koje imate za organizaciju svog vremena, motivaciju i neke jednostavne svakodnevne izbore. Možda niste navikli da kuvate, plaćate račune ili da redovno čistite sobu, ali sada ćete morati da se prilagođavate novoj situaciji i da neke stvari ne prepuštate slučaju.

Svet čeka da ga otkrijete!

Događaji će toliko biti intenzivni da nećete znati gde biste pre. Obaveze na fakultetu, druženja sa kolegama, lokalni događaji i manifestacije, treba istražitii grad i okolinu… Svet čeka da ga otkrijete! 🙂 Što se novih poznanstava tiče, na osnovu mog iskustva, ali i nekih tuđih, bolje se združite sa studentima koji takođe dolaze iz inostranstva nego sa onima koji odavno žive u tom mestu. Zašto? Zato što ste u istoj situaciji, uglavnom podjednako želite da istražujete, iz radoznalosti odlazite na razne događaje ili dnevne ekskurzije kako bi što više toga stalo u vreme koje ćete tamo provesti. Lokalci će ispratiti neke zajedničke događaje kao što su božićne večere, ili okupljanja povodom početka kursa/godine, ili na organizovane događaje, ali će se ipak opredeliti da vikende provedu sa svojim prijateljima. Međutim, lokalci bolje poznaju grad i uz njih ćete moći da saznate neposredno o kulturi grada i države u kome studirate. Šarenoliko društvo ima mnoooogo prednosti: lične priče, različiti mentaliteti i interesovanja učiniće da postanete sunđer za upijanje raznih pogleda na svet.

Svaki dan je prilika za učenje

IMG_8186

U Segoviji, maj 2015.

Dešavaće vam se da vaši sagovornici ne znaju gde je Srbija, da je ne razlikuju od drugih zemalja bivše Jugoslavije ili da trvde da je muslimanska zemlja. U Španiji su mi se neke situacije ponavljale: stariji su pominjali hrvatsko primorje i prisećali se svojih putovanja iz doba „maršala Tita“, a mlađima su naši uspesi u sportu bili prva asocijacija na Srbiju. Bilo je i neprijatnijih situacija u vezi sa ratovima na našim prostorima u poslednje dve decenije. Neki će želeti da od vas saznaju nešto više, drugi vas neće ništa pitati o vašoj zemlji, ali nemojte to nikad shvatati lično. Priznajte da ni vi ne poznate istoriju zemalja Latinske Amerike i kako je tekao raspad Sovjetskog saveza. Ali život u inostranstvu je prilika da mnogo toga saznate neposredno od ljudi i da sa njima razmenite neka svoja iskustva i stavove.

Bolje ćete upoznati sebe

I ovo možda deluje kao fraza, ali ipak nije. Kao i sve drugo, i sebe ćete bolje videti iz druge perspektive i u nekim nepoznatim situacijama. Možete otkriti koliko volite duge šetnje nepoznatim ulicama ili kako vam prija da se zapričate sa slučajnim prolaznicima. Odnos  sa cimerima takođe vam može otkriti mnogo: koliko ste tolerantni, kako se snalazite u konfliktnim situacijama, kako postavljate lične granice sl. Upoznavanje sebe je usko povezano i sa učenjem jer će vam se postepeno kristalizovati čime biste voleli da se bavite u budućnosti i u čemu želite da se usavršavate. Ovo je period u kome se javljaju pitanja o daljim koracima, gde i kako nastaviti, ali se odgovori mogu javiti i po povratku, kada vam se slegnu uticsi i kada možete sa neke prostorne i vremenske distance da posmatrate svoj život.

Otkriću vam nešto! Naziv ovog bloga nastao upravo u toku mojih studija u Madridu i to kada mi je u posetu došla sestra. Gledala sam njene kofere i shvatila da su u njima bili spakovani moji (naši) snovi da se tamo sretnemo. U Madridu sam otkrila koliko uživam dok putujem i čitam putopise i stičem znanja na stranom jeziku. Po povratku nastale su prve ideje za blog, da bi se moja ideja o konceptu postepeno razvijala. I eto mene ovde sa vama. 🙂

Pravi prijatelji ne mare za daljinu

Naučićete da pravi prijateji ostaju tu za vas čak i kada se ne vidite nekoliko meseci. Kada sam živela u Madridu internet nije bio tako lako dostupan, a ni jeftin, tako da svakodnevna komunikacija sa porodicom i prijateljima nije bila moguća. Ili je bar bila mnoooogo skuplja. Čak i sada, kada imamo društvene mreže, Viber, WhatsApp i ostale kanale komukcije, gotovo je nemoguće održavati kontakt sa svim ljudima koji vam znače. Jedino da par sati nedeljno provodite samo u dopisivanju, slanju slika, izveštaja i slično. Kako god, oni pravi prijatelji će vas dočekati raširenih ruku, i nastavićete tamo gde ste stali. Međutim, može se desiti da postanete daleki sa nekima ko vam je bio blizak i da vas iskustvo koje ste stekli promeni toliko da ne možete da se vratite na stare talasne dužine. I to je sasvim ok. Prirodno je da se menjate i da vam više ne prija društvo ljudi sa kojima ste se ranije družili.

(Ne) postoji samo jedno mesto koje se zove dom

Pakovanje kofera za povratak u Srbiju može biti isto toliko teško koliko i za pakovanje za odlazak. Koliko god budete bili nostalgični za svojim gradom i zemljom u toku boravka u inostranstvu, isto to ćete osećati i po povratku. Nije tako jednostavno vratiti se na staro, ma koliko nam bilo poznato. Čula sam za takozvanu depresiju post Erazmus koja upravo opisuje to stanje. U prvom periodu osećate se kao stranac u svojoj zemlji i u svom gradu. Toliko se naviknete na ondašnji ritam života, da vam se sada mnogo toga čini napornijim, želite da vratite intenzitet događaja koji ste imali u inostranstvu. Ipak, najlepši deo ovog procesa je što uvidite da postoji još jedno mesto na svetu koje zovete domom.

Da li se slažete sa mojim zaključcima? Ukoliko ste i vi živeli u inostranstvu, podelite sa nama svoja iskustva.
Ako se spremate za odlazak u inostranstvo možda imate još neka pitanja. Možete ih ostaviti u komentaru, pisati mi preko fejsbuk stranice ili putem mejla. Rado ću vam odgovoriti.

.

 

Advertisements

14 komentara

  1. Super, interesantna zapazanja. Ja sam u US na studijama. Inace, nekad je dobro druziti se I sa lokalcima jer umeju da budu otvoreni I da ti pokazu stvari koje inostrani studenti u tom gradu ne znaju da postoje. Jednostavno poznaju svoj grad.
    Npr, najvise Amerikanaca je culo za Dubrovnik, neki I bili.
    Nekima se nije svidela usluga u bivsoj Jugi, pogotovo restoranska.
    Svakome bi preporucio da proba bar godinu dve da studira u inostranstvu.

    Sviđa mi se

  2. Da, izgubila sam iz vida jedno poznanstvo zahvaljujući kome sam saznala mnogo toga o španskom mentalitetu i kulturi. Mislim da zaslužuje da ga pomenem u tekstu. 🙂
    Verovatno si i ti prolazio kroz ove faze, a neke te tek čekaju. Nadam se da ti prija promena i da će ti Amerika doneti baš ono što ti treba. 😉
    Hvala na čitanju i komentaru. Veliki pozdrav!

    Sviđa mi se

  3. Bašita, divan ti je ovaj tekst, baš sam uživala, iako nikada nisam živela u inostranstvu 🙂 Bravo, verujem da će koristiti onima koji planiraju odlazak. Pozdrav 🙂

    Liked by 1 person

    1. Hvala ti Majus. 🙂 Da, zato sam ga i napisala. Kada se utisci slože, i prođe neko vreme onda se bolje piše na ove teme. 😉 Veliki pozdrav!

      Liked by 1 person

  4. piši još: o hrani, izlascima, faksu, poznanstvima…kulturnom životu, profesorima. piši sve. izađi iz zone komfora i u tekstu. samo napred, inače (vidim da si pisala o lokalima u Madridu)

    Liked by 1 person

    1. Hvala Aleksandra! Sudeći po pregledima i komentarima, ovaj post će imati nastavak. Ovoga puta sam podvukla neke opštre stvari.
      Da, napisala sam više tekstova o Madridu, od putopisa, vodiča do ličnih priča iz ovog grada.
      Hvala za komentar i podstrek, mislim da mi je nedostajao. 😉

      Liked by 1 person

  5. Odlazak u inozemstvo nikad nije jednostavan i ponekad, za vrime trajanja istog, covik ima osjecaj da mu to mozda nije ni tribalo. Zapita se sta ja radim ovdje… ali kad se krug zatvori benefiti pocnu izvirat sa svih strana. U zadnjih sest godina sam proveo po vise miseci u Americi, Keniji i sada u Litvi i svugdje sam naucio puno toga, a ponajvise o sebi samom. Ovaj izlazak iz konfort zone je nesto najteze i istovremeno najbitnije u zivotu svakog tinejdjera ili osobe u 20-im… sjajan post i do sljedeceg citanja 🙂

    Liked by 1 person

    1. Slažem se, postoje razne faze, ali na kraju ostaju benefiti i iskustvo koje smo stekli. I ja bih svakome preporučila da uradi nešto slično zbog ličnog razvoja.:-) Hvala puno na pohvalama i čitanju! 🙂

      Sviđa mi se

  6. Lijepo napisan i koristan tekst! 🙂

    Liked by 1 person

    1. Hvala! 🙂

      Liked by 1 person

  7. […] posted on Snovi u koferima: Godina provedena na masteru u Madridu kao i celokupno iskustvo života u inostranstvu neizmerno je […]

    Sviđa mi se

  8. Jasna Stojanović · · Odgovor

    Lepo da ste podelili svoje iskustvo sa drugima koji razmišljaju da li da idu u inostranstvo ili ne. Verujem da će im biti korisno. Ja stalno ponavljam studentima da moraju da odu, da vide, da uporede, da nauče. I ne prestajem da citiram Manu Ćaa koji je rekao: „Moja putovanja su moji univerziteti.“ (I besomučno pišem preporuke :). Pozdrav! Jasna S.

    Sviđa mi se

    1. Slažem se i sama i sa Manu Ćaom. 🙂 Htela sam da ovim tekstom prenesem koliko je korisno boraviti u inostranstvu, kako za lični, tako i za profesionalni razvoj. S obzim na odjek koji je imao ovaj tekst, mislim da treba više govoriti i pisati o ovome tako da planiram i nastavak. Hvala vam na čitanju i na komentaru. Pozdrav! 🙂

      Sviđa mi se

Ostavite komentar, volela bih da čujem vaše mišljenje

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: