Švajcarska: Bajka sa ukusom čokolade

Švajcarska - bajka sa ukusom čokolade

Sedimo u restoranu švajcarskog voza. Dan je prohladan i tmuran. Napolju vazduh otežava vlaga, ali u vozu je toplo i prijatno. Na zelene brežuljke spušta se retka magla. Sa prijateljima iz Srbije koji ovde žive već godinama razgovaramo o Švajcarskoj. Teško mi da je da poverujem u ono što mi govore: da je osiguranje privatne svojine obavezno, da građani redovno dobijaju pozive kantonske skupštine da prisustvuju zasedanjima, da ne postoje privatni časovi jer se podrazumeva da deca uče u toku redovne nastave, da mladi žive na selu i ponose se time, da se kazne u prevozu plaćaju sa osmehom jer se poredak i pojedinac uzajamno štite… Bacam pogled na brda koja voz preseca: seoske kuće su skladne i besprekorno uređene, ali bez ograde, kao da nema potrebe da se svojina brani i čuva. Na pašnjacima je toliko krava i ovaca da nije čudo što ovako mala zemlja ima najveću potrošnju čokolade po stanovniku.

Na usputnim stanicama srećemo vojnike koji su krenuli kućama na slobodan vikend, starije lokalce u punoj opremi za šetnju planinama, turiste koji su krenuli u obilazak okolnih gradova i radni svet koji ima nedovršenog posla vikendom. Ljudi tiho koračaju i tiho pričaju. Kao da postoji zabrana na ekspresivost u govoru i gestikulaciji. Na ulicama je mirno, a ipak se sve kreće. Bicikli su parkirani na svakom koraku, čak i ispred velelepnih starih vila u kojoj žive generacije bogatih meštana.

Udobnost voza skoro da mi izaziva nelagodu. Tu je sve ono što je potrebno da rad, odmor ili uživanje: tapacirana sedišta, toalet, spavaća kola, porodični kupei sa stolovima za ručavanje, utičnice za struju, internet. Zato mnogi u vozovima rade. Ovde se sat može naviti po redu vožnje jer je svaki voz besprekorno tačan. Ukoliko nije, onda vam železnica duguje izvinjenje i unapred vas upozorava na ovakvu nelagodnost. Sve mi to deluje nestvarno. Navikla sam na našu preteranu predostrožnost (dovoljno je pomenuti promaju) poslovičnu nepreciznost, i napetost u vazduhu.

Dok za prostranim stolom očekujemo tipični ciriški ručak koji se sastoji iz sitnih komada teletine i seckanog krompira u sosu od pečuraka (Zürcher Geschnetzeltes) primećujemo dva vižljasta mladića za susednim stolom, najverovatnije Švajcarca. Sve vreme blago nasmejani, jedan u besprekorno opeglanom klasičnom odelu, drugi ležernije obučen. Svetlog su i prefinjenog tena i vrlo malo gestikuliraju. Ne znam nemački, ali mi se čini da odmeravaju svaku reč kada govore. Sve što znam o Švajcarskoj moglo bi stati u ovaj prizor. Umerenost u svemu, uglađenost, blagi osmeh i nepoverljiva uzdržanost.

Cirih – najtiša metropola na svetu

Stižemo u Cirih. Grad berze, bankara i skupocenih izloga. Godinama je imao status grada sa najboljim kvalitetom života dok ga nije pretekao Beč. Ne znam da li postoji zvanična informacija o tome, ali rekla bih  da je Cirih najtiša metropola na svetu.

Po izlasku iz voza uputili smo se u glavnu ulicu BahnhoffstrasseTo je jedna od najvažnijih poslovnih promenada na svetu kroz koju defiluje poslovni svet u besprekornim odelima. Nižu se prodavnice prestižnih satova, banke i robne marke koje možete naći bilo gde u svetu, ali najveća atrakcija je sat na ulazu u prodavnicu nakita i satova Kurz koji dva puta dnevno, u 11 i 16 časova priredi desetominutnu predstavu pokretnih figura obučenih u tradicionalnu švajcarsku nošnju.

 

Bajka sa ukusom čokolade - Cirih -Bahnhoffstrasse

Cirihom dominira velika katedrala (Grossmünster) sa dve kule i unutrašnjim dvorištem. U Cirihu je, gle čuda, najveći sat na svetu (veći i od Big Bena), a nalazi se na zvoniku katedrale Svetog Petra (Kirche St. Peter). Ulice su čiste, stare zgrade kao da ne pamte godine i vekove. Nigde pukotine niti bilo kakvog obeležja vremena koje je prošlo.

Ako prošetate do jezera i zgrade opere, možete se zabaviti hraneći labudove ili ragledajući izloge sa cenama od bar tri nule. Ako želite da se zasladite onda morate probati luksemburgerli koje proizvodi čuvena porodična poslastičarnica Sprüngli osnovana 1836. u Cirihu. Radi se o poslastici koja je veoma slična francuskim makaronsima. Prvi put je napravljena pre 60 godina, kada je jedan od naslednika napustio Švajcarsku kako bi stekao iskustvo kao poslastičar. U Luksemburgu je saznao za makaronse i odlučio da  samostalno napravi nešto slično u svojoj zemlji. U Cirihu su veoma ponosni na ovu poslasticu pa će vam je preporučiti da je kupite kao originalni suvenir, iako će vam biti teško da prepoznate razliku u odnosu na makaronse.

 Švajcarska - bajka sa ukusom čokolade - Cirih

Ženeva – zakopčana i dosadna

Obilazimo Ženevu, grad prestiža, kosmopolitizma i sedišta mnogih svetskih organizacija (Ujedinjenih Nacija, Unicef-a, Crvenog Krsta, UNHCR-a, CERN-a…). Zbog velikog broja funkcionera koji radno vreme provode u gradu, Ženeva ima duplo više stanovika u toku dana. Izlozi, restorani, odeća prolaznika, sve je neupadljivo i sličnih boja. Svi nekud žure i gledajući ispred sebe. Najšareniji ženevski prizor koga se sećam je sat od cveća, u parku pored glavnog jezerskog mosta.

Osim prefinjenog starog grada sa strmim ulicama i elegantnim izlozima, za koji kažu da podseća na Pariz, sve drugo deluje dosadno i zakopčano. Da nismo nabasali na jednu poslastičarnicu, ne znam po čemu bih pamtila Ženevu. Delovala neugledno, ali baš to mi je probudilo radoznalost. Ispostavilo se da je tu lokalni ljudi dolaze po svoju dnevnu dozu hedonizma i morali smo da proverimo da li nešto propuštamo. Kao i sve u Švajcarskoj, i ovo mesto ima dugu tradiciju, ali kada sam videla perfekcionizam boja i oblika, a zatim i ukusa, shvatila sam da bi slatkiši bili jedini razlog da se zaljubim u Švajcarsku.

 

Švajcarska - Bajka sa ukusom čokolade - Ženeva

Bajkoviti Lucern – grad ušuškan u planine

Nalazi se u samom centru zemlje na proširenju koje je napravila reka Rojs. Najušpečatljviiji prizor je najstariji drveni most u Evropi, (Kapellbrücke) iz XIV veka koji je nekada povezivao utvrđenja na obalama, a danas je omiljena turistička atrakcija. Godine 1993. je većim delom izgoreo u požaru, ali je ubrzo obnovljen toliko precizno da je zadržao originalni izgled.

Obavezno svratite u prodavnicu slatkiša i poslastičarnicu Hajns i prošetajte centrom grada kako biste uživali u šarenim fasadama i kaldrmisanim ulicama. Atmosfera na obali je prava primorska, ali i ovde ima belih labudovai malih palačinkarnica ispred kojih se čeka u redu. U najlepšem pogledu na grad možete uživati sa terase hotela i restorana sa 5 zvezdica, Gütsch, do koga se dolazi liftom.

Iako je Lucern zvanično najposećeniji grad Švajcarske, nikada nećete imati osećaj da je gužva, ali će vam se ujutru uvek činiti pust i previše tih.

View this post on Instagram

Sedele smo na klupicama uz samu reku Rojs. Sunčale se na promrzlom suncu. Došle smo u posetu drugarici koja živi u Bazelu, ali nam je brzo postao tesan. Krenule smo u jednodnevni obilazak Švajcarske i izbor je pao na bajkoviti Lucern. – Vidite ono tamo što liči na dvorac, na samom vrhu brda? To je jedan od najekskluzivnijih hotela i restorana u Švajcarskoj. – Ono tamo gde piše gütch? Ili kako se već izgovara? – Da! E, odatle je najlepši pogled na Lucern! Jednoglasno smo uzdahnule i pogledale se kao deca kad u izlogu vide skupu igračku. Tri godine kasnije. Pijem vino u crvenom kaputu dok mi se Lucern meškolji na dlanu pod savršenim februarskim nebom. To je taj pogled! Posmatram grad, ali vidim i nas četiri pored reke i sebe sa snovima u koferima. Švajcarska je bila zemlja čežnje. Bajka sa ukusom čokolade. Sada je zemlja novih perspektiva. Jer nikad ne znaš kad te život može postaviti na dno brda, ili na vrh brda. #snoviukoferima #priceizsvajcarske #putovanja #luzern #switzerland de

A post shared by Jelena Bašević (@snovi_u_koferima) on

Bazel – metropola koja staje u džep

U Bazelu Rajna najlepše teče, posebno kada je posmatrate sa uzvišenja na kome se nalazi katedrala. Ona deli grad na stari i novi deo. Iz jednog u drugi možete preći čamcem koji se kao u stara vremena, kreće bez motornog pogona prateći tok reke vezan za sajlu. Zeleni tramvaji, isti oni koji krstare beogradskim šinama ovde sasvim drugačije izgledaju. Pored brojnih sajmova, velikog zoološkog vrta, Bazel nudi i veliki izbor muzeja.

U samom centru grada nalazi se jedini muzej igračaka na svetu, sa postavkom koja će vas raznežiti i vratiti u detinjstvo, a šetnja uzanim strimim ulicama starog dela grada u daleke vekove jer ćete videti savršeno očuvane kuće iz XIV veka. U Bazelu morate probati lekerli (Basler Läckerli) slatkiš koji najviše podseća na ušećerene suve medenjake sa mnogo cimeta. Nije veliko otkriće, ali će Bazel svojim šarmom to nadoknaditi.

Švajcarska - Bajka sa ukusom čokolade - Bazel

Od grada do grada osećaj mi ostaje približno isti: svugde besprekorna čistoća, niske zgrade, skladne boje fasada, ujednačenost oblika i spori ritam dešavanja.

Dakle, koji je recept za savršen švajcarski grad? Jezero ili reka okruženi planinama, mali uspon za katedralu, besprekorno očuvan stari deo grada, niz drvoreda, svetlo obojene niske zgrade. Ovde niko ne može da odoli skladu, makar bio i dosadan. A recept za švajcarsku čokoladu? To je strogo čuvana tajna, uostalom kao i one bankarske. Zato kada vam švajscarska čokolada ili bilo koji  švajcarski slatkiš padne šaka, znajte da ste na korak bliže bajci.

Veliko hvala mojim domaćinima Milici i Urošu na predivnom gostoprimstvu.

O Bazelu možete čitati u mom putopisu: Metropola koja staje u džep

14 Replies to “Švajcarska: Bajka sa ukusom čokolade”

  1. Stvarno imas sposobnost da svojim recima docaras neko mesto tako da se citalac momentalno nadje tamo 🙂 Sto se mene tice mogla si o svakom gradu da napises poseban post 🙂 A da, i da ukljucis svoje impresije o ljudima, mene to uvek zanima.

    1. Hvala puno, Milice! 🙂 Nema bolje pohvale nego da rečima mogu nekoga da povedem na putovanje. Ovoga puta će poseban putopis biti samo iz Bazela, a ostali gradovi će sačekati svoju drugu priliku. U nekom od narednih postova pisaću samo o ljudima, i to o muškim pripadnicima različitih nacija. Nadam se da će ti se svideti. 😉

  2. Jelena, divni opisi, divno docaran svaki trenutak, bas kao sto i naslov kaze-BAJKOVITO. Imam potpuni dozivljaj svakog grada, svakog predela, svake situacije. Predivno napisano:) hvala na ovako toplim tekstovima koji dušu greju:)

    1. Hvala puno, Milice! 🙂 Na ovom putovanju sam proživela švajcarsku bajku i doživljaji su bili toliko jaki da je i putopis morao da bude intenzivan. 😉 Ako moji tekstovi mogu da ugreju dušu onda sam stoput srećnija što sam otišla na ovo putovanje. 😉

  3. Putopis je super ,kao da sam ponovo bila u Svajcarskoj . Zaintrigirao me sat u Bahnhofstrasse ,koji mi je izgleda promakao . Da li bi ste mogli da napisetw preciznu adresu ili bar neki orijentir u toj ulici ?

  4. Hvala Violeta! 🙂 Drago mi je što sam uspela da vas odvedem ponovo u Švajcarsku. Uskoro ću vam javiti preciznu adresu da možete sledeći put da vidite ovaj sat. Puno pozdrava!

    1. Bashita hvala unapred ,volela bih da vidim sat ,kada se opet ukaze prilika da boravim u Cirihu .

      1. Draga Violeta, ovaj čuveni sat nalazi se na vratima juvelirnice Kurz, a tačna adresa je Bahnhofstrasse 80. Šaljem vam i link na kome je mapa.
        http://www.inyourpocket.com/Zurich/Kurz-Jewellery-and-Watches_79049v

        Želim vam da se prilika za putovanje u Cirih što pre ostvari. 🙂

        1. Hvalaaaaa Bashita ,prosla sam vise puta pored juvelirnice ,ali nisam obratila paznju na sat . Mislim da je preko puta Manor ,ako me secanje dobro sluzi . 🙂

          1. Nisam sigurna da li je Manor preko puta. Sat nije toliko uočljiv, ali ja sam imala srece da mi moji domaćini skrenu pažnju. 🙂

  5. Čisto čovik poželi da proda bubrig, skupi pare i ode u tu Švicarsku ma koliko skupa bila 🙂

    1. 😀 tako to zvuči iz perspektive naših prostora! Lepa je to zemlja, vredi otići bar jednom u životu ma koliko skupa bila! 😉

  6. Odličan putopis, predstavili ste deo Švajcarske na pravi način. Ali naravno, potrebno je mnogo više vremena da posetite celu zemlju i očekujemo vas opet. Malo da pišete i o nama na severu Švajcarske – Šafhauzen (Rajnski vodopadi), St. Galen, Konstanc i Bodensko jezero…očekujemo vas…

    1. Hvala, drago mi je što se moji utisci podudaraju sa vašima jer je bolje poznajete. Uskoro će biti objavljen i putopis iz Bazela, mog za sada omiljenog švajcarskog grada. Nadam se da ću uskoro doći ponovo i da će biti prilike da dopunim ovu priču.
      Puno pozdrava!

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.