Sa Madridom na ti

Još jedno putovanje u Madrid.

Stižem na terminal za polaske. Bliži se momenat poletanja, a ja kao da već letim. Prvi put idem na poslovno putovanje i to u grad koji mi je toliko toga pružio. Madrid.

Na presedanju u Cirihu sedam pored starijeg španskog para vrebajući priliku da progovorim na španskom.

Ipak su me preduhitrili: ”Da nisi Francuskinja?“

„Nisam“, uzvraćam sa osmehom. „Teško da ćete pogoditi iz koje sam zemlje“.

Pomalo stidljivo odobravaju kad čuju da sam iz Srbije.

Njihova ćerka se udala za Francuza, tamo rodila decu pa su joj bili u poseti mesec dana. Skoro u isti glas sležu ramenima blago se osmehujući: „¡Nada como España!“

Francuska ih nije oduševila!? Odmah mi predlažu šta mogu videti u njihovom gradiću i ohrabruju me da što više putujem.

„Da nije potrebno ništa više od znanja španskog, mesecima bih putovala po Španiji, od sela do sela“. Slatko su se nasmejali. Obožavam kada se u razgovoru sa strancima prolomi prvi iskreni osmeh i obori granice predostrožne učtivosti.

Gledamo kroz prozor očekujući signal za iskrcavanje. ¡Venga ya! Srce mi ubrzano lupa dok brojim korake do trake za preuzimanje kofera. Blješte ekrani, smernice, šalteri za turiste… Mešaju se putnici, službenici, kontrolori… Čuju se različiti jezici, točkovi kofera i najave letova… Aerodromi stvaraju iluziju dolaska, a zapravo su uvek daleko od mesta na kojima želimo da budemo.

Probijam se kroz podzemne hodnike metroa. Jedva čekam da me konačno ogreje madridsko sunce! Zaboravila sam da se Španci neće pomeriti da prođem, čak ni kada vučem kofer i nosim dve torbe. ¡Lo siento, perdón! Hrabro grabim napred ka svojoj novoj madridskoj adresi. Smeši mi se boginja Sibeles, Sančo Pansa i Don Kihot mi mašu sa Trga Španije. ¡Bienvenida! Na preko 30 pločnici Gran Vije već gore kao u sred leta. Sve je kao što sam pre četiri godine ostavila ne znajući kada i kojim povodom ću se vratiti. ¡Muy bien! Divan je osećaj vratiti se uspomenama sa osmehom. Sa ovim ulicama sam se združila isto kao i sa beogradskim, studentski naivna i istrajna preorala koracima svaku od njih. Srce mi se širi kao Puerta del Sol, glavni trg gde je počeo gotovo svaki susret petkom i subotom uveče. Evo me ponovo, da mi Madrid oduži još pokoju šetnju pored Kraljevske palate, tapase i tinto de verano u nekom od barova Malasanje.

Metro-Madrid-Gran-Via
Ulaz u stanicu metroa Gran VIja

Ranim na posao. Jutru je teško da svane i po njemu se dan ne poznaje. Vrućina će stići tek posle ručka. Zaboravila sam da ovde sunce leti zalazi tek oko deset sati, a da se razdanjuje kasnije.

Na ulicama se prepoznaju ostaci burnog vikenda. Ceo Madrid hvata zalet za radnu sedmicu, a ja sam jedina koja se osmehuje gledajući oko sebe. Otkud znaju da sam ovde čak šest puta raspakovala snove?

Kako se približavam sasvim nepoznatoj madridskoj adresi u meni trema kao pred poletanje. Kolege, kao uostalom i svi Španci, jednostavni i neformalni, ali nisu srdačni i predusretljivi. Svakom se prići i poželeti dobrodošlicu, ali se ne trude da ostave utisak dobrih domaćina. Na poslu smo svi na ti bez obzira na razliku u godinama i poziciju u preduzeću. Nedostajala mi je neformalnost u ophođenju, čak i sa šalterskim službenicima koji me doćekuju nasmejani ili bar radoznali zbog mog, kako kažu, slovenskog izgleda.

910ebb56fca35540a99e6ec46c0b5294
pogled na Gran Viju, žilu kucavicu Madrida

Odmah se navikavam na dvokratno radno vreme. Za ručak idemo u obližnji restoran, gde dolaze celi timovi iz okolnih preduzeća. Nema vremena za sjestu, ali ručak se toliko oduži da mi se čini da u njega zaista može stati i jedna dremka. Biramo predjelo, glavno jelo i dezert, a kafa na kraju se podrazumeva. Kako mi prija cultura mediteránea a la española. Hrana je toliko važna da se bez tapasa ne može popiti pivo ni vino, ni izaći na malo razgovora ili u noćni izlazak.

Radni dani teku užurbano jer ovaj vikend traje duže: u petak ne radimo. ¡Fiestaaa! Madrid slavi svog  zaštitnika, Svetog Isidra. Čujem da je u madridskoj pokrajini čak 12 neradnih dana pored Nove godine, Božica i Uskrsa! Ali 15. maj je poseban dan za prestonicu. Pravi vašar sa luna parkom, koncertima, suvenirima i šarenim slatkišima biće na livadi Svetog Isidra, na trgu Plasa Major sprema se koncert i vatromet u parku El Retiro. Turisti su opseli grad jer je u toku i završni turnir košarkaške Evrolige. Nema naših timova, naših igrača, ni sportske euforije. Ovde samo fudbal ima status sporta koji se igra i gleda celog života. Navijači, Madriđani odeveni u tipična praznična odela, mali spektakli na svakom koraku povodom proslave i povorke turista sa najrazličijih strana…

chulapos2-afp--644x362 revista ABC
Tradicionalne madridske nošnje za dan Svetog Isidra, 15. maj

Ponovo osećam da ovde dan i noć traju duže nego bilo gde drugde, i da bih mogla da stanem i bez treptaja posmatram kako uzvodno i nizvodno život teče Gran Vijom…

Avion sleće. Naši putnici iz aviona izlaze isto kao iz autobusa, gunđajući i ne gledajući ispred sebe. Ponovo udišem beogradski vazduh. „Nigde kao u Srbiji“, pomislih u sebi sa osmehom, svesna daljine koja deli srpski i španski svet. Stižem kući, ali kao da je sve minijaturno posle onog  širokog sveta i vedrog neba nad Španijom.

Želite da upoznate španske trgove? Onda ne propustite tekst: Fjesta pod madridskim suncem

Podeli ovaj tekst:

Slični tekstovi