Ради, воли, веруј, крени!

Прве дане нове године провела сам на Мокрој Гори, у пределима којима шара Шарганска Осмица. Ледени зимски дан, празници на свим путевима, али мокрогорски Ћира не одмара. Ићи колима на пут ради путовања возом није баш свакодневица. Ако ништа друго, плућа ће ми бити захвална на разређеном планинском ваздуху.

tipicna kucaПочетна станица „Мокра Гора“ пуна је домаћих и страних туриста, али воз неће кренути на време. Марфијев закон није, то је закон зиме. Заледио се одвод за нафту и воз не може да се покрене, а камоли да се успење кроз оне гудуре и превоје. Машиновођа одлеђује цеви упаљеном бакљом, скретничари и путници ћаскају, деца трчкарају по снегу. voz eksponatНема нервозе иако се не зна када ћемо ћути први писак локомотиве. Странцима је сваки призор занимљив, гледају наоколо и ослушкују разговоре које не разумеју. Један машиновођа каже да преведем Русима како су привилеговани што пристуствују овом догађају јер је „Ћира иначе тачан као Јапанац“. Наш доброћудни хумор увек добро дође, а нарочито по овој зими, уместо чаја или кафе.

Моја следећа станица, али не и Ћирина налази се на пола пута између стајалишта Мокра Гора и извора Беле воде. Ту је велика воденица са натписом: Ради, воли, веруј, крени! Колико волим ове успутне умотворине! Шта би друго могло да обрне точак ако не рад, љубав и вера?

vodenicaСви који дођу на Мокру Гору сврате и на Беле Воде, лековити извор, односно бунар из кога сами вадите воду металном кофом и точите је у флашу. Речица је залеђена, вода у бунару скоро ледена, црква Јована Крститеља затворена и окована снегом. Руски туристи се пробијају кроз снег, разгледају и намештају за сликање на малој заравни. Некоме од њих за око западне ред дасака пободених у земљу са урезаним именима и годинама. Али то није оно што изгледа! Родитељи из овог краја хтели су да задуже своју децу и да им поруче да треба да буду бољи од њих и ово су назвали Парк пунолетства.

poslasticarnica corkanСледећа станица је Мећавник или Дрвенград. Не знам које име је старије, али можда му прво више одговара зими, а друго лети. Немојте ићи тамо само да бисте се сликали са Џонијем Депом или са оним дебелим што на улазу чачка нос, да прошетате, једете и вратите се тежи да ручак у ресторану «Проклета авлија» и лакши за око хиљаду динара (ако урачунате цену улазнице – 250 динара,pogled na crkvu просечан сувенир – око 400 и око 500 за ручак). Видећете да је ово је свет у малом, место где природа и човекова креативност иду једно другом у сусрет. Неизбежно је да помислите да и ви можете у свом селу, дворишту, стану или соби нешто креативно да урадите.

А да бисте били креативни, потребно је да радите, волите и верујете, зар не? 😉 Срећна нова година!

Advertisements

7 komentara

  1. Диван текст! Хвала пуно!

    Sviđa mi se

    1. Хвала теби, Огњена! 🙂

      Liked by 1 person

  2. Divan tekst, prelepi predeli, a naslov tako blizak onome što me pokreće i daje mi snagu 🙂

    Sviđa mi se

    1. Хвала, Данијела! Драго ми је што нас покрећу и дају нам снагу исте ствари. Велики поздрав! 🙂

      Sviđa mi se

  3. Divno! 🙂

    Sviđa mi se

    1. Hvala! 🙂

      Sviđa mi se

Ostavite komentar, volela bih da čujem vaše mišljenje

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: