0:11 za Beograd

 Moja beogradska priča

Pitaju me zašto volim Beograd. Šta to ima što drugi gradovi nemaju? Ja zapravo nemam potrebu da ga poredim sa drugim gradovima. U Beogradu sam naučila da govorim, pišem, hodam, plivam i vozim bicikl. To je dovoljno da bude najvažniji grad u mom životu. Ali kada bih morala da kažem zašto mu se radujem pri povratku sa svakog putovanja, onda bih navela sledećih jedanaest razloga.

DSC_4331-11122.jpg1) PEKARE. I dalje verujem da hrana nigde ne može tako divno da zamiriše kao rano ujutru oko beogradskih pekara. Nijedna palačinka, turski kebab, grčki giros, francuski kroasan, ni italijanska pancerota ne mogu da zamene burek sa jogurtom! Kuvani đevrek probala sam pre više od dve decenije u tadašnjem Bulevaru Revolucije. Ime ulice je promenjeno, ali me miris prepečenog susama i ukus vrućeg đevreka podsete kako sam se radovala svakoj šetnji Bulevarom.

2) PROSLAVE SPORTSKIH POBEDA. Beograd zna da nagradi pobednike! Neverovatnom brzinom stvori euforiju zbog svakog uspeha naših sportista. Bila sam na dočeku košarkaške reprezentacije Španije u Madridu, nakon Evropskog prvenstva 2011. Oko pet hiljada ljudi skupilo se na jednom od centralnih trgova. Sve je ličilo na Beogradski doček: sportisti su došli autobusom, pozdravili publiku, svi zajedno skandirali i pevali, ali nije bilo one radosti i uzbuđenja koje sam toliko puta osetila u Beogradu.

3) PIJACE. Volim pijace u svakom gradu, rado ih tražim i obilazim, ali nigde nisam videla tako divne smežurane ruke kao kod srpskih seljaka. Kako da budem ravnodušna na topli pogled bake koja mi dodaje još jednu jabuku da porastem, tek onako, ili za sreću?

4) ZANATSKE RADNJE. Za mene su zanatske radnje (obućarske, krojačke, tašnerske, bombondžijske…) pravi arheološki ostaci, retki preživeli predstavnici Beograda iz prošlog i pretprošlog veka. Poneka je opstala u Bulevaru Kralja Aleksandra, Vojvode Stepe, na Dorćolu ili periferiji grada gde komšije svrate da se požale na nove cipele lošeg kvaliteta, da preprave pantalone iz prošle sezone, ili da poprave omiljenu tašnu. To su dragocena mesta, vraćaju nas u vremena kada je znanje bilo u rukama, a ne u lap-topu.

5) KAFANE. Stare kafane nisu preživele tranziciju, ali jesu urbane legende koje novim generacijama prenose duh nekog starog Beograda za kojim žele i oni koji ga nisu videli. Nove kafane su nikle kao pečurke, ali im nije dovoljna muzika i karirani stolnjaci da bi opravdale svoje ime. Zato je tu Skadarlija, da nas makar na kratko odvede u (ne)slavnu prošlost beogradskih boema koji su u kafanama stvarali stihove, romane, skicirali slike i stvarali ideje kojima se danas ponosimo.

DSC_4267-1112.jpg6) KAMIONI PUNI POVRĆA na velikim raskrsnicama. U avgustu su puni lubenica, u septembru krompira, u oktobru kupusa… To je Beograd koji je i dalje na granici metropole i provincije, spoj koji daje Beogradu neki poseban šarm.

7) KALEMEGDAN. Nema Beograđana ni Beograđanke koji bi ga izostavio sa ove liste. Svi se njime ponosimo verujući da je velelepni pogled na ušće Save i Dunava i Ratno ostrvo naša „privilegija“. Na Kalemegdanu je cela naša istorija. Toliko ostataka iz raznih perioda i pod različitim uticajima da je strancima teško objasniti koliko nam znači ta tvrđava u parku ili park u tvrđavi, gde se nalaze i zoološki vrt, opservatorija, umetnički paviljon, košarkaški i teniski tereni. Ko bi razumeo taj spoj, osim nas!?

DSC_4305-111.jpg8) OTVORENI TRŽNI CENTAR ili BUVLJAK. Jedna od tekovina devedesetih, mesto na kome se pije, jede, kupuje, sve usput i uz muziku sa razglasa. U suštini, isto što i u šoping molovima. Ali na buvljaku se cenjkate, dogovarate, pregovarate sa prodavcima, znojite od vrućine, cvokoćete od hladnoće ili sklanjate od vetra. A ponuda je nekad bila i više nego šarena: mađarske salame i sirevi, turski veš i garderoba, domaće metle, alat – sve za kuću i okućnicu. Tamo smo porodično išli u nabavku jer je svako imao je svoj omiljeni deo Buvljaka, pa smo morali da na početku svake kupovine odredimo mesto sastanka pred polazak kući, i to bez mobilnog telefona.

9) NAZIVI DELOVA GRADA. Dorćol, Karaburma, Voždovac, Zvezdara, Konjarnik, Palilula, Mirijevo… Svaki čuva neku čudnu priču. A tek sedam brda: Lekino, Labudovo, Banovo, Kanarevo, Julino, Petlovo i Topčidersko. Dok je ime Beograda toliko lako za izgovor na svim jezicima, nazivi delova grada su prava noćna mora za strance.

10) MENJAŽA SLIČICA KOD TERAZIJSKE ČESME. Ovaj običaj mnogo govori o sposobnosti Beograđana da od jednostavnih stvari prave velike događaje. Koliko generacija se tu okupi oko iste strasti! Dedovi, očevi, sinovi, po kiši, snegu i suncu, uvek na istom mestu u isto vreme u sezoni skupljanja sličica.

DSC_4233-111.jpg11) PROLEĆE. Možda ćete reći da je svaki grad najlepši u proleće, ali meni je Beograd tada zaista poseban. Posle duge zime, snegova i košave Beograđani jedva dočekaju da ih ogreje sunce na keju, Adi ili u baštama kafića. Onda dođe i vreme za maraton kada se u Beogradu okupi ceo svet da potrči u novu sezonu sunčanja na rekama i asfaltu.

Lista se ovde ne završava. Razmislite zašto biste vi dali svoj poen u korist Beograda i napišite u komentaru. Hajde da ih bude 111!

 Hvala Marku Stojanoviću za divne fotografije.

Advertisements

17 komentara

  1. SLAVE kada se onako porodicno i sa prijateljima svi okupimo. Pa se svi doteraju, gosti donose vino ili neki poklon. Pa se slavlje nastavlja na ostale dane. Pa kada u skoli kazes „Nisam bio juce profesorka, bila mi slava“ a ona opravda izostanak 😀

    DUNAVSKI KEJ koji je zapravo malo posecen koliko bi mogao da bude. Ali to je najlepse mesto za voznju rolera, bicikla, za obicnu setnju sa drugaricom 🙂 A onda na prolecne dane kada je raspust ili obican vikend, pa se provozas od Keja pa sve do Ade i nazad i svi misici te bole od istegnutosti… 🙂

    Liked by 2 people

    1. Hvala za ovu dopunu! 🙂 Bez slava bi jeseni i zime bile mnogo dosadnije, kao i proleća i leta bez Dunavskog keja!

      Liked by 1 person

      1. Milica · · Odgovor

        Ada 🙂 I zimi i leti i preko dana i uvece 🙂 Tesko je navesti samo 11 stvari, ali pekare su mi najdraze, ni ne shvatas koliko su super dok ne odes iz Beograda 😉

        Liked by 1 person

        1. Ada svakako zaslažuje da se nađe na ovoj listi. Pekare i uopšte miris hrane stvaraju osećaj da si kod kuće, među svojima. Nisam ni ja znala koliko su super dok nisam otišla iz Beograda… 😉 Hvala Milice! 🙂

          Sviđa mi se

  2. Evo ti jos dve, Baso:

    RAZNOLIKOST KULTURA – Kad u istoj ulici osecas smek centralne Evrope, istocne Evrope Orijenta, kraljevine (ili kraljevina), sultanata, komunizma i modernih (kakvih-takvih) vremena, sve onako pomesano na nacin koji je samo tu moguc. Na jugu Spanije postoji miks arapske i spanske kulture, Istanbul je cuven po svojoj izmesanosti, Ceska i Poljska imaju slovenske i nemacke uticaje, ali nigde uticaji nisu toliko brojni i izmesani kao u Beogradu i to se lako oseti, kroz arhitekturu, kroz atmosferu samog grada. Kao sto je, vec pomenuti, Kalemegdan, sazdan iz slojeva nad slojevima od Kelta, preko Rimljana, Turaka, Austrougara, vise inkarnacija nasih drzava, sve do danasnjeg dana, tako je i sam grad rastao i upijao sve to. Beograd je sustinski kosmopolitski grad, tako je sazdan, tako je oduvek i rastao (primajuci ljude iz svih krajeva tadasnjih drzava) i to je ciklus koji, ma koliko ga neki „cistunci“ kritikovali, nece i ne treba da bude prekinut.

    ZIVOT GRADA – Prodjite sredom u 3 nocu centrom grada i videcete ljude, ovo nije tako cesta pojava u drugim gradovima, gde, sem vikendom, ulice nocu budu putpuno prazne. Neki kazu da je to pre svega posledica nezaposlenosti/nerada, ali mislim da je glavni razlog nesto drugo. Bilo kako bilo, u Beogradu postoji neka energija, puls grada koji ne dopusta da se zivot u gradu ikada ugasi. Pa koji je jos grad kao odgovor na padajuce bombe pravio koncerte i zurke?

    Liked by 1 person

    1. Vuče, hvala ti puno na ovoj dopuni! 🙂 U potpunosti se slažem sa tobom. Što više putujem, to više cenim tu beogradsku raznolikost i spojeve nespojivog. Padaju mi na pamet neke ulice kojima svakodnevno prolazim gde se prepoznaju izmešani uticaji o kojima govoriš: Kralja Petra, Bulevar Kralja Aleksandra i sam početak Ulice Kralja Milana gde se vide stare predratne niske kuće i moderne prodavnice u prizemlju. Čak i promena naziva ovih ulica govore dovoljno o našoj istoriji.

      U pravu si i za život grada. Mnogi stranci su komentarisali sa čuđenjem kako je moguće da u radno vreme ili u pola noći ima toliko ljudi na ulici, ali i ja verujem da ima tu više od nezaposlenosti. Možda je to potreba da se bude na ulici/kafani, gde se „nešto dešava“ i gde se upija i stvara ta energija.
      Mislim da bi od ove dve stvari koje su naveo mogao da se napiše novi tekst…. 😉 Komentar stiže sa zakašnjenjem, ali u međuvremenu sam putovala i postala svesnija Beograda pa valjda stiže u pravo vreme. Veliki pozdrav! 🙂

      Sviđa mi se

    1. Hvala puno! 🙂

      Sviđa mi se

  3. Не знам шта бих додала, јер му се тако ретко враћам! А када му стигнем, препустим му се; он ме нахрани, и ја га опет напуштам испуњена, срећна! Један је Београд! Предиван текст! Као и увек! 🙂

    Liked by 1 person

    1. Hvala Ognjena. To mnogo kažu za Beograd, da svakog napuni nekom lepom energijom. Mi koji u njemu živimo nismo uvek svesni koliko ima prednosti, zato mislim da je potreban jedan ovakav podsetnik… 😉 Veliki pozdrav!

      Sviđa mi se

  4. Милан · · Odgovor

    Београд 011, текст који измамљује осмех, нуди понос, оставља срећним, јер прочитавши овакав предива текст у Београд се поново заљубљујемо, изнова и изнова 🙂 Свака част!

    Liked by 1 person

    1. Hvala puno na pohvalama i komentaru! 🙂 Dobro je podsetiti se pozitivnih stvari koje čine Beograd jedinstvenim, da bi ta zaljubljenost mogla da traje… 😉 veliki pozdrav!

      Sviđa mi se

  5. Ah burek, zasluzeno prvo mesto! Ja bih dodala: 1)Skadarlija
    2) kafa-ima ih bezbroj vrsta, ni u jednoj zemlji vise cini mi se, kao i sam ritual ispijanja kafe
    3) parkovi

    Liked by 1 person

    1. Morala sam da naknadno pomenem Skadarliju u samom tekstu, zaista je zaslužila da se nađe u TOP11. Da, ovde je ritual ispijanja kafe nešto što predstavlja važan deo kulture. Toga sam postala svesna tek kada sam otišla u inostranstvo. Hvala na komentaru i čitanju! 🙂 Veliki pozdrav!

      Sviđa mi se

  6. Ja volim mirise Beograda.U junu Beograd miriše na lipu! U septembru i oktobru gde god da krenete srećete sugradjane sa džakovima paprika.Onih crvenih,mesnatih a u nozdrve se uvlači miris pečenih paprika.Možda više nema onih dvorišta na Neimaru gde su komšije danima pekle paprike i pomagali jedni drugima ali paprike se i dalje peku i ajvar se i dalje pravi po oprobanim starim receptima i to i izmedju solitera na Novom Beogradu ali i na Dedinju(časna reč).
    Da,i rakija se i danas peče u Beogradu!Istina ne baš u centru grada ali na Belim vodama ,Žarkovu,da.Danima i noćima se komšije okupljaju i smenjuju oko kazana, a posle se i proba.
    Setiću se ja još toga jer ima više od 111 stvari po kojima je Beograd jedinstven.Ovo mi je prvo palo na pamet.

    Liked by 1 person

    1. Hvala puno na komentaru! 🙂 ovo je odlična dopuna i u potpunosti se slažem. I ja godinama pravim zimnicu sa porodicom i rodbinom u dvorištu i verujem da je to jedan od važnih elemenata naše kulture.
      Ako se setite još nečega, slobodno dopunite. Vidim da je ovaj tekst bio veoma inspirativan kako za Beograđane tako i za one koji ne žive u njemu.
      Veliki pozdrav!

      Sviđa mi se

  7. […] verujem da očara svakoga i ne razočara nikoga i koji mi je za sada najveća inspiracija. Pored Beograda, […]

    Sviđa mi se

Ostavite komentar, volela bih da čujem vaše mišljenje

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: