Čemu služe suveniri?

Brzo i zadihano idem iz ulice u ulicu, razgledam izloge, spomenike i zgrade i kao da ću moći sve poneti u sećanju. Svraćam u radnje i kupujem sitnice, poklone koje ću poneti prijateljima kod kuće. Uzbuđen sam kao da otimam od života, kradem od smrti. Nosim poklone za druge, a idem pun radosti, kao da to mene sa svih strana darivaju nekim dragocenim predmetima i uz njih pogledima i osmejcima koji vrede hiljadu puta više od predmeta. Prolazim nepoznatim gradom kao raskošnim tuđim voćnjakom. Razgledam, pazarujem, izvinjavam se, zahvaljujem. A preda mnom je stalno utvrđen sat i minut moga odlaska.
Odlomak iz pripovetke Ive Andrića Jelena, žena koje nema

 

Da li i vi kao Andrićev lik kupujete suvenire pred sam povratak kući? Da li pokušavate da celo putovanje ponesete u sećanju? Čemu, zapravo, suveniri služe?

Nedavno su svi suveniri koje sam godinama dobijala završili svoja putešestvija u šarenoj kutiji. To više nije obična kutija. Ona priča jedanaest jezika, slavi dva Božića i tri Nove godine. Koliko se uspomena pomešalo u njoj! Šta sam drugo mogla da dobijem iz Španije nego lepezu, iz Rusije babuške, iz Venecije karnevalsku masku i mini gondolu? Tu su se našli album bez fotografija sa Zakintosa, statua Afrodite sa letovanja u Kefaloniji, šolja u obliku Krivog tornja u Pizi. Suvenir sa najlepšom porukom stigao mi je iz Irske. Worry Shamrock mi je poručio da je “blažena osoba koja je suviše zauzeta da brine u toku dana i suviše pospana da brine u toku noći“.

Priznajem da i dalje ne mogu da odolim prodavnicama suvenira, ali se iznova razočaram zbog turističke patetike! U svakoj od njih asortiman je isti, ali su motivi lokalni. Majice, cegeri, šolje, privesci, podmetači za čaše… U Beču je na svakoj šolji Klimtov „Poljubac“, u Barseloni Gaudijevi mozaici, u Rimu Rafaelovi anđelčići. Umetnička dela dobila su milionske tiraže.

kamenjeIpak, jednu madridsku prodavnicu suvenira pamtim po prodavcu, krupnom Argentincu srednjih godina sa gustim borama oko čela i očiju koje se prave od viška uspomena. Čim bi kupci prešli prag, nepogrešivo bi pogodio iz kog dela sveta dolaze. Njegova radnja bila je manja od obližnjih ili je izgledala manja zbog njegovih širokih ramena. Jednom prilikom ispričao mi je kako su godine života u Madridu odnele svu njegovu momačku naivnost, ali ga naučile da prepozna dobru osobu čim uđe u radnju, ne rekavši ni reči. Taj razgovor sa njim i danas je moj najvredniji madridski suvenir.

Jedino što neizostavno kupim odmah po dolasku na moje odredište je mapa. Ona je moj najbolji saputnik, izdrži svako moje nestpljenje, nedoumicu i umor, a po povratku se pretvori u najvredniji suvenir. U nju stane sve ono što sam doživela na ulicama nepoznatnog grada, poneka mrlja od kafe u centru ili brzopleta beleška na periferiji. Kada grad posmatram kao sliku u razmerama, čini mi se da ga bolje razumem  i da ga mogu trajno „poneti u sećanju“.  U Grčkoj sam sve  uspomene sa putovanja zatvorila u flašici cipura napunivši je peskom sa jedne usamljene plaže. Mapu nisam kupila jer je tamo bilo najlepše izgubiti se.

Poznajem ljude koji na putovanjima kupuju samo lokalnu hranu i egzotične začine, alkoholna pića, ili bar nabave recept za neko tradicionalno jelo. Drugi skupljanju kamenje, pesak ili školjke sa plaža. Jedna svetska putnica kupuje sveske. Obične – sa linijama ili bez- nije važno, bitno je da kad dođe kući okrene novi list.  Sve je više onih koji kupuju samo magnete, a frižider im se pretvorio u vitrinu za razgledanje uspomena sa putovanja.

Suveniri su naši mali zaveti sa mestima koje smo pohodili. To su predmeti koji služe našoj potrebi da sačuvamo sećanja i to uz pomoć predmeta koji obično nemaju nikakvu upotrebnu vrednost. Ali najvredniji su oni kojima vrednost odredimo mi obogativši ih nekom anegdotom, poznantsvom ili osećanjem. Tako ćemo pokušati da osiguramo uspomene ili bar da im produžimo trajanje.

Kada sledeći put budete davali poslednje metalce na suvenire, zapitajte se koliko koštaju vaše uspomene.

 

Advertisements

3 komentara

  1. Nisam ljubitelj suvenira koje mi drugi donose sa putovanja, jer dolaze sa nekog mjesta na kojem nisam bio i o kome vjerovatno ne znam mnogo, tako da ne mogu ni da doživim taj suvenir. Volim da ih kupujem sam sebi. Već neko vrijeme imam običaj da sa putovanja donosim keramička zvonca sa motivima zemlje u kojoj sam boravio. Nekada je teško pronaći takav suvenir, ali mi je uglavnom polazilo za rukom. U posljednje vrijeme sam dodao na to i magnet i razglednicu grada/države u kojima sam boravio.

    Liked by 1 person

  2. Slažem se! Obradujem se svakom suveniru koji dobijem, ali nijedan ne mogu da doživim onako kao one za kojima tragam, merkam i pakujem u kofer. Upravo se setih kako imam samo jedno keramičko zvono, iz Bratislave, i kako mi se svidela ideja da se u tom obliku napravi suvenir.
    Želim vam još mnogo različitih zvona! 🙂 Hvala na čitanju i komentaru. Veliki putnički pozdrav! 🙂

    Sviđa mi se

  3. Prestala sam da kupujem suvenire, jedino još mami uzmem, ona voli da ih ima. Uspomene su ovo o čemu ti pišeš. A suvenir, pa jel’ mi to baš treba ili mogu da živim bez toga? Mogu 🙂 Ali to ne znači da sam prestala da gledam sve te šarene džidža-bidže, onako usput 🙂

    Sviđa mi se

Ostavite komentar, volela bih da čujem vaše mišljenje

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: