Samostalna putovanja: od straha do uživanja

Zašto da putuješ sama_solo putovanja

Samostalna putovanja. Uvek uzbudljiva tema, posebno za one koji se još uvek nisu osmelili na ovaj korak. Za neke avantura, za druge potreba, za treće najbolji način da se putuje.

Rekla bih da se na našim prostorima o solo putovanjima još uvek priča kao o nekom egzotičnom iskustvu. Zahvaljujući prijateljima i poznanicima iz inostranstva, još u toku mastera u Madridu 2009., shvatila da su za većinu mojih vršnjaka solo putovanja bila deo sazrevanja i jedna od stanica ka samostalnosti.

Ne znam kada se u mene uselila misao o tome da putujem sama. Možda kada je moja drugarica Ana iz Moskve samostalno proputovala od Irana do Portugala, i to uglavnom auto-stopom. Ili kad je moja Vera iz Beograda zapucala Ameriku, da poseti Njujork, Boston i Čikago. Kada sam je pitala kako to da putuje sama, Veruška mi je odgovorila sa osmehom: “Nikad nisi sama. Imaš sebe”. Upoznala sam mnogo više momaka koji su sami putovali. I to mi je bilo razumljivije i prihvatljivije. Ali ženska solo putovanja…

Pokušavala sam da razumem hrabrost, volju i spontanost koju su imale te žene-putnice koje su me okruživale. Lakoća sa kojom bi uskočile u novo samostalno putovanje za mene je bila čarobna. Imale su tako mala očekivanja od putovanja, a tako puno radosti.

View this post on Instagram

Pre nekoliko godina samostalno putovanje delovalo mi je kao nemoguća misija. Iako sam imala dve drugarice koje su uveliko nakupile ozbiljnu kilometražu putujući same, nisam imala dovoljno hrabrosti za nešto slično. Bilo je raznih glasova u mojoj glavi zbog kojih sam odlagala baš ono što sam dugo priželjkivala. Jedan od njih govorio mi je da je glupo. Šta mi to fali pa da ne mogu da nađem društvo? Drugi da sam gubitnica jer nemam dečka. Većina drugarica već je putovala sa momcima, verenicima i muževima, ja sam večito bila ta kod koje "nema ništa novo". Treći glas govorio mi je da je bolje da sačuvam novac za nešto drugo. Ima prečih stvari, to može sa sačeka. Četvrti da putovanja nisu tako bitna…. Nijedan od tih glasova nije bio moj. Negde usput sam ih usvojila, ali sam se neprekidno borila sa njima kao da će me ugušiti. Zaljubljivala sam se u momke koji su često i daleko putovali. I to sami. Ili koji su na putevima živeli avanture o kojima sam ja sanjala. Kada je zbrka od tih glasova postala preglasna, krenula sam na psihoterapiju. Želela sam da čujem samo svoj glas, da živim svoje samostalno putovanje. Ispostavilo se da je preduslov za realizaciju ovog putovanja bio da uživam u svom društvu. U stvari, da prihvatim i zavolim sebe. I postavim svoje vrednosti i svoje prioritete na prvo mesto. Jer tu i treba da budu. Novac koji sam dala na psihoterapiju i proces koji sam prošla sa svojom psihoterapeutkinjom Ivanom, sigurno je bio toliko veliki da sam mogla da odem na neko daleko egzotično putovanje. Ali sad ga nikako ne bih menjala za ono što sam naučila o sebi. Sada svoj glas svakodnevno čujem i mogu da živim avanture, a da nigde ne odputujem. Nije putovanje da se daleko ode, nego da se vratimo sebi. Zato je vredelo čekati Andaluziju. Zato ću putovati dalje i više. Jer sam sama sebi destinacija. #priceizandaluzije #velikacarolijaputovanja #putovanja #snoviukoferima #sevilja #torredeloro #torredelorosevilla #spain #spanija #Sevilla #SevillaSecreta

A post shared by Jelena Bašević (@snovi_u_koferima) on

KAKO SAM ODLUČILA DA PUTUJEM SAMA?

Bilo mi je potrebno vreme da ta misao, koja mi se uselila u glavu, siđe do srca. Dok se to nije dogodilo, odlučila sam da vežbam. Odem sama na kafu, odem sama u bioskop, odem sama na ručak, odem sama u noćni izlazak, odem sama u Barselonu dva dana u toku letovanja na Kosta Bravi… Uživam u svom društvu.

Vežbam da pustim. Da manje očekujem. Da ne planiram. Da se prepustim. Da verujem putovanju.

I šta se desi?! Desi se to da mi je misao o samostalnom putovanju od naizgled nedostižnog izazova pre par godina, postane odluka. Moje putovanje u Andaluziju bilo je moje prvo veliko samostalno putovanje.

Šta su meni bile prepreke i šta je ono sa čime se većina (devojaka) suočava pred odlukom o samostalnom putovanju?

ŠTA TE SPREČAVA DA PUTUJEŠ SAM(A)?

Strahovi:

  • Da će se nešto loše desiti i da neće biti nikoga da ti pomogne
  • Da ćeš se osećati usamljeno
  • Da će ti biti dosadno
  • Da nećeš imati sa kim da podeliš ono što ti se dešava

Predrasude (uverenja):

  • Da su oni koji putuju sami čudaci
  • Da su oni koji putuju sami usamljeni “Jadan on/ jadna ona. Kako to da nemaš društvo?” Čini mi se da se devojke mnogo češće nalaze u situaciji da im je glupo da putuju same, čak i kada to istinski žele jer misle da će time dobiti neku etiketu okoline.
  • Da su solo putovanja neminovno skupa. Ako putuješ preko turističke agencije, jer agencije prave rezervacije soba (smeštaja) za najmanje dve osobe. Ako tražiš smeštaj preko Air BnB-a, možeš iznajmiti sobu ili ceo stan i onda plaćaš po noćenju. Najpovoljnija opcija je da boraviš u hostelima. Sedneš i istražiš sve opcije.

 

zašto da putuješ sama - solo putovanja - snovi u koferima

A ŠTA SE ZAPRAVO DESI KADA KRENEŠ NA SAMOSTALNO PUTOVANJE?

  1. Ne moraš ni sa kim da se dogovaraš kada i gde idete, šta jedete, gde i po kojoj ceni. Da li idete u muzej, šetnju, da li menjate plaže, da li ti je do zabave ili odmora, ili…?
  2. Biće ti zabavno. Ako ćutiš gde god da odeš, ne usuđuješ se da komuniciraš sa nepoznatim ljudima, naravno da će biti dosadno. Pričaj, pitaj, budi radoznalo dete kao nekada! Uvek će biti i ljubaznih i neljubaznih ljudi, ali nećeš biti sam(a) ako to ne želiš.
  3. Nova poznanstva. Najvetovatnije nećeš steći prijatelje za ceo život, ali je dovoljno da možeš sa nekim da razmeniš putnička iskustva, životne priče, šta god. Nisam ljubitelj ćaskanja po hostelima (ko si, odakle si, zašto putuješ, koliko ostaješ, gde si se uputila?) ali pratim svoj osećaj kada su u pitanju ljudi koje srećem.
  4. Samostalna putovanja te uče  da budeš sam(a) sebi najbolje društvo! To znači da ti nije problem da šetaš, gledaš, kupuješ, sunčaš se, i da budeš sebi dovoljan/dovoljna.
  5. Pratiš svoj osećaj. Organizuješ se, ali istovremeno se prepustiš slučajnostima. Da, moguće je!
  6. Sasvim je ok da se ponekad osećaš usamljeno. Ali ako je tako, pozoveš osobe koje ti nedostaju, pošalješ poruku, sliku, a tu je i video poziv. Ja na putovanjima volim da napišem razglednicu kao da sa nekim razgovaram baš u tom trenutku. Ne znam ljude koji se ne bi obradovali razglednici, tako da mi je još draže da nekome ulepšam dan!

ŠTA JE NAJBOLJE ŠTO TI DONOSE SAMOSTALNA PUTOVANJA?

Bolje upoznaš sebe.

Ovo je postalo fraza, ali šta to zapravo znači? Nađeš se u nekim nesvakidašnjim situacijama, uveriš se koje su tvoje granice i da li znaš da ih postaviš, kako reaguješ na druge kulture, različitosti?

Dobiješ novu snagu da menjaš svoj život po povratku sa putovanja. Ne bude ti ni glupo ni teško da odeš sama na film, da imaš inicijativu za stvari koje te čine srećnom.

Preraspodeliš prioritete. Staviš neke ljude i iskustva na svoje mesto.

Kad se vratiš, drugi ti odaju priznanje za hrabrost i inicijativu za to samostalno putovanje. Jer, nažalost, i dalje ima mnogo više onih koji bi voleli samostalno da putuju, ali se ne usuđuju, baš zbog ovih strahova i predrasuda!

DODATNI SAVET: PIŠI DNEVNIK!

Pisanje dnevnika nije samo za one ljude koji se bave pisanjem ili koji žele da usavršavaju pisanje. To je vrsta razgovora sa samim sobom, filtriranja osećanja.

Na putovanju ćeš moći mnogo jasnije da čuješ svoje misli, svoje potrebe, svoje ideje. Sve to zapisuj. Opiši mirise, boje, ljude koje vidiš, kako se osećaš, čega se prisećaš dok su u drugoj zemlji. Sve to ti može postati dragocena uspomena.

U Sevilji za ručkom: planiranje nastavka putovanja i pisanje dnevnika

Na putovanju po Andaluziji pisala sam svakog dana, u parkovima, kafićima, restoranima, hotelima i hostelima. I pisanje mi je pomoglo da oblikujem svoje doživljaje.

Ubeđena sam da se i veština putovanja usavršava. Što više putujete, to vam se više putuje, a samostalna putovanja vam mogu biti posebno korisna.

Piši mi kakvo je tvoje iskustvo? Da li prepoznaješ neka svoja uverenja, strahove? Zašto misliš da samostalna putovanja mogu biti korisna?

Ako ti je potrebno dodatno ohrabrenje, pročitaj sledeće tekstove:

  1. Ivana Đorđević: Psihologija putovanja
  2. Ana Markov: Zašto su solo putovanja važna za lični razvoj
  3. Ana Asanović: Da li da putujete sami i zašto? 

2 Replies to “Samostalna putovanja: od straha do uživanja”

  1. Sonja Stojanović says: Reply

    Sjajan tekst! ❤️
    Baš sam razmišljala o psihološkoj pozadini samostalnog putovanja (za i protiv) i ideji da bih uz tvoju dozvolu, mogla da citiram odlomke i/ili da se referiram. Hvala ti 😘

    1. Hvala Sonja! 🙂 naravno da možeš. Samostalna putovanja su mi bila teren ličnog razvoja i došla sam do mnogih korisnih uvida upravo zahvaljujući njima.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.