Blokade u pisanju i uverenja koja stoje iza njih

Blokade u pisanju, minus faza, bag u sistemu ili oduka da ne pišeš? Šta ti se dešava? Zašto ti se čini da nisi u stanju da verzbalizuješ svoje utiske, svoje misli ili da predstaviš svoj proizvod?

Ono nije dijagnostički test. Ili možda ipak jeste? Pre bih ga nazvala tekstom koji ti nudi mogućnost da dođeš do novih uvida i sledeći put kada pokušaš da pišeš, to stvarno i uradiš. Dovedeš tekst do kraja.

Radionice kreativno pisanje na internetu uverile su me da mnogo vas prolazi kroz blokade u pisanju. Hoćeš da pišeš, ali ne ide, reči se ne sastavljaju u rečenice. Šta god da napišeš, obrišeš. Nije tako strašno kao što se čini. Dešava se i piscima i blogerima i kopirajterima. Javlja se u težim i lakšim oblicima, ali da ti ne bi sve ovo ličilo na postavljanje dijagnoze, bolje da ti odmah kažem da iza svake (kreativne) blokade stoji neko uverenje, formulisano kao rečenica koju smo mnogo puta izgovorili. One postaju naše nove mantre i umesto da prionemo na posao, krijemo se iza njih. Kako te rečenice i uverenja zvuče? Evo ovako:

1) Nisam ja za to, ne ide mi.

2) Nemam inspiraciju.

3) Šta god da napisem nije dovoljno dobro. Stalno ispravljam.

4) Nemam nista novo da kažem. Šta ja tu sad da pišem kad je sve rečeno?

5) Volim te spontane tesktove, ali nema šanse da ja to tako napišem.

Zvuči poznato?!

Hajde da vidimo koja to uverenja obično stoje iza ovih rečenica:

1) Nisam talentovan/talentovana. Pisanje nije (samo) stvar talenta već veštine i vežbanja. Ako misliš da svako ko dobro piše, duguje to talentu, grdno se varaš. Oni su koji su savladali pisanje, neumorno su vežbali. A to je, priznaćeš, pravilo učenja svake veštine. Tako je i sa pisanjem. Napiši deset naslova za isti tekst. Pet tekstova na sličnu temu. Stotinu postova na blogu. Tako se pisanje usavršava. Sigurna sam da postoje stvari za koje ste verovali da niste talentovani pa ste ih ipak savladali zahvaljujući bezbrojnim pokušajima. Sa pisanjem nije nimalo drugačije.

2) Oni koji su uvereni da inspiracija postoji, čekaće da se pojavi i da reši njihovu nepreduzimljivost. Da, ono što zovemo inspiracijom zapravo ne postoji. Nemam inspiraciju često je zamena za: Ne znam o čemu da pišem, danas nisam raspoložen, mrzi me. E to je već nešto drugo. Ako prva rečenica ne ide, to ne znači da nemaš inspiraciju, nego da treba da napišeš još pet ili da pokušaš još pet puta, da se posavetuješ sa nekim, da naučiš strukturu teksta. Ako treba da pišeš neki istraživački tekst, onda čitaj tuđe tekstove, pogledaj kako su to drugi radili, pa će ti tuđa rečenica doći kao okidač za tvoj tekst. Ali složićeš se, iza svih ovih primera nije nalet ideja, nego nalet pokušaja.

View this post on Instagram

Jedno od najčešćih pitanja i izazova u pisanju polaznika mojih radionica je KAKO DA NAĐEM INSPIRACIJU? Ja sam prestala da verujem da inspiracija postoji, da treba da se nešto ili neko dogodi da bih pisala. Ranije, kada bih čekala momente inspiracije, desilo bi se sve drugo osim nje. Poruka na whatsapp-u, odlazak na trening, kupovina u supermarketu, nerviranje u prevozu, pocepana čarapa po sredini kolena… Zar nije sve to inspirativno? 😃 Inspiracija ne zvoni dvaput, kao poštar. To je ona misao koju morate uloviti u letu. Desi se kada je ne prizivate. Dok slušate razgovore za susednim stolom u kafiću, a pretvarate se da vas ne zanima, dok prolazite svojom ulicom u kišnoj noći, rvete se u krevetu sa budilnikom u cik zore, dok dozvoljavate promenama da uđu u vaš život… Biti inspirisan znači biti otvoren za razne sadržaje, biti stalno u nekoj vrsti "pozornosti", spreman da slušaš, gledaš, upijaš i da stalno tragaš za novim temama. Ne možete čekati da vam se inspiracija desi. Morate krenuti u potragu za njom! 😉 #kreativnopisanje #kreativnost #inspiracija #snoviukoferima #pokazisvojuraskos #pisemputujemnapredujem Foto: @j.cvejic13

A post shared by Jelena Bašević (@snovi_u_koferima) on

3) Tipičan perfekcionista uveren je da mora da bude savršeno da bi bilo objavljeno, mora uvek nešto da doda, izmeni, da se muči dok ne dođe do savršene verzije. Moraš već jednom da umesto “edit” klikneš na “publish”. Dobro je dovoljno dobro. Prednost i mana tekstova na društvenim mrežama je što mogu da se edituju. To je noćna mora perfekcionista. Nećeš valjda doveka čitati tekst tražeći mu mane? Zaboravi mantru JOŠ SAMO OVO I BIĆE SUPER.

4) Ovo sam već mnogo puta rekla i napisala. I ovde ću. Svako ima nešto novo da kaže, a to je njegovo jedinstveno iskustvo. Šta bi bilo da su tako mislili mnogi pisci, danas blogeri, preduzetnici koji su objavili knjige? Mi bismo bili uskraćeni za njihove priče! Upravo su nam one pomogle da prevaziđemo neke situacije, prepoznamo probleme, radimo na njihovom rešenju. Oni koji dele recepte za piletinu u sosu od pečuraka znaju da nisu jedini, ali je taj recept njihov.

Ako se i dalje pitaš da li da pišeš u svojim iskustvima, možda treba da razmizliš o tome da li se iza njega krije manjak samopouzdanja? Možda ne vrednuješ dovoljno to što imaš da podeliš? Misliš da nisi ništa posebno i da su svi oni koji pišu posebni? Ne, oni vrednuju ono što imaju da kažu više od tebe, to je prva razlika.

View this post on Instagram

Da li ste čuli za "prokletstvo praznog papira"? Ili belog ekrana? To je onaj momenat kada treba nešto da napišete, a nemate inspiraciju. Kada reči ne dolaze. Pišete, pa precrtavate, brišete. Ništa vam se ne čini dovoljno dobro. Svaki pokušaj – nova frustracija. Upravo to mi se desilo pre nego što sam ovo počela da pišem. I pomislih: zašto ne bih baš o tome pisala? To možete i vi da uradite kad god i vama zapne. Pišite o tome što ne znate o čemu sa pišete. Pravite se da inspiracija postoji i da čekate da vas posete muze. Ja prva ne verujem u inspiraciju. Verujem u rad, posvećenost i disciplinu. Naravno da ima dana kada pišem više nego obično, kada teme dolaze i bez poziva, kada se rečenice slažu same od sebe. Ali najviše je do našeg neodustajanja, učenja, čitanja. Pišite i kada ne ide. I tada se razvija veština. Počnite, ma koliko zapinjali na početku. Svako može da piše, ali mnogi se ustručavaju da ispričaju svoje neispričane priče. Da prenesu rečima ono što misle, osećaju, ili da predstave ono što prodaju. Onda ono što bi mogli da kažu, prepuste slikama, ili ostanu nedorečeni. Reči mogu više nego što smo svesni, reči su #vaznestvari Vidite koliko je teksta nastalo kada nisam znala o čemu da pišem? To možete i vi! Sad je na vas red! Pišite u komentaru šta se dešava kada ne znate o čemu da pišete. #snoviukoferima #kreativnospisanje #inspiracija Foto: @j.cvejic13

A post shared by Jelena Bašević (@snovi_u_koferima) on

5) Sećaš se kako  je nastavnica stalno ponavljala da sastav treba da ima uvod, razradu i zaključak? Bila je u pravu. Ali vremenom su vrste tekstova koje pišemo postale složenije od školskog sastava pa nam je teže da se snađemo. Kada počinjemo da učimo veštinu pisanja, dobro je da imamo u vidu tu strukturu. I blogerski tekstovi imaju neku vrstu zaključka, a to je takozvani poziv na akciju.

Ail ponekad nije neophodno da se držiš te strukture, nego da prepustiš tekstu da bude spontan, da pišeš onako kako misliš, neposredno i iskreno. Zamisli da je tekst strela koju treba da odapneš da pogodi metu. Svaka rečenica treba da bude u služni iste teme, iste ideje, da ga vezuje jedna nit.

Dakle, dobra vest je da se (kreativno) pisanje uči. Zaboravite loše ocene iz sastava, nesigurnost u svoj talenat i nedostatak inspiracije. Bilo da već pišete blog, želite da ga pokrenete ili da predstavite svoj proizvod na društvenim mrežama, pisanje MOŽETE DA USAVRŠITE i da reči koristite kao alat. Pisanje ne mora da bude frustrirajuće. Može da donese mnogo zadovoljstva i koristi jer ćeš otvoriti novu kreativnu etapu i bolje ćete komunicirati sa svojom ciljnom grupom.

A za kraj jedna vežba. Napiši tekst od 200 reči na temu: Kako sam zavolela palačinke?  Imaš 20 minuta. Kako ide? Proveri koji izgovor koristite: 1) nemaš inspiraciju 2) ne ide ti 3) da li besomučno ispravljaš 4) nemate ništa da kažeš na tu temu? 5) ne znaš kako da počneš? Ako ne voliš palačinke, piši baš o tome. Ako ih je pravila tetka, piši o tetkinim palačinkama. Samo počni da pišeš.

Čak ni ne pomišljaš da pišeš? nIje ti inspirativna ova vežba? Onda nije ni trebalo da čitaš ovaj tekst. 😉

Ako se ipak usuđuješ da učiš kreativno pisanje na internetu, kako da pišeš za blog i društvene mreže, onda dođi na sledeću radionicu, 1. decembra 2018. u studiju Stepenik. To će biti poslednja radionica u ovoj godini po istoj ceni.

 

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.