Moji omiljeni citati o putovanjima

citati o putovanjima

Od kako se putuje, o putovanjima se govori i piše, a danas više nego ikada. Ne samo u putopisima, u mnogim knjigama ćete naići na pasuse koji se bave temom putovanja. Odjeci gradova, ulica i ljudi u meni žive mnogo duže od onoga što vidim, i to je razlog što volim podjednako volim da pišem i da čitam o putovanjima.

Međutim, citati o putovanjima se toliko ponavljaju u poslednje vreme, da bih rekla da se njihovo značenje izlizalo. U ovom postu vam prenosim čitave odlomke kako bih sačuvala kontekst, a tu su i izvori kako biste mogli da ih pronađete ili prepoznate u delu koje ste već čitali.

Godinama sam ih skupljala, podvlačila, prepisivala dok sam čitala knjige. Svaki mi je podjednako značajan, a za svaki sam pomislila kako je, od reči do reči, sve onako kako bih ja predstavila. ja sam shvatila da mi je važnije šta osetim i kako putovanje doživim od onoga što vidim. Za sada ih je ukupno pet, ali će se ova lista nastaviti.

Verujem da će ovi odlomci i vama biti inspirativni i da ćete u njima otkriti neke nove nijanse putovanja.

 

Pa zašto onda ipak putujemo, zašto je putovanje jedna od magičnih reči pri čijem nas pomenu još uvek obuzima laka i prijatna jeza iščekivanja?
Putujemo pre svega zato, što nam se na putovanju čini da nešto radimo dok, u stvari, ne radimo ništa. Sve radi za nas. Sedimo u vozu, u autobusu, u kolima ili na brodu, svet promiče pored nas, a mi postajemo čvrsta tačka oko koje se sve okreće. Kada dođemo negde, u stanju smo da danima hodamo, ali hodanje nije nikakav rad, ono se odvija bez našeg vidljivijeg učešća, a mi smo usredsređeni na ono pored čega hodamo; svet opet promiče pored nas, a mi kao da se ne krećemo – ulice, kuće, ruševine, crkve, idu nam u susret, prolaze pored nas, i zaboravljamo da smo mi ti koji se krećemo, dok sve ostalo stoji na svome mestu.
To je zato što hodanje – treba još jednom ponoviti – nije nikakav rad; Aristotel je predavao hodajući, Niče nije verovao u misao koja nije rođena u hodu, ali to samo znači kako hodanje sluči nečem drugom, i nema svoju svrhu u sebi samome, pa ga – dakle – jedva primećujemo kao neku naročito delatnost.
Na kraju, vraćamo se u hotel umorni, ali to nije telesni umor od obavljenog posla, to je umor od viđenog, umor od poplave slika koje su se nagomilale u nama i koje treba po svaku cenu zadržati u pamćenju, pamćenju na koje mi isto tako teško možemo da utičemo.
I tako, kad se sve sabere, nismo radili ništa, a čini nam se da smo uradili mnogo.
Stevan Hristić, esej Čemu putovati?
Godinama sam se zanosio da napišem roman o hotelima. Želeo sam da rekonstruišem putanju svojih boravaka u tim zabranima izmeštenosti u kojima ne ponavljamo svakodnevne radnje vođeni starim navikama. Nema bliskih lica, poznatih stvari i predmeta. Iskorak u nepoznato, gde se u svakom času može dogoditi poznanstvo koje će nam otvoriti vrata nekog sasvim drugačijeg života. Hotel je mesto iščekivanja i nadahnuća, život u duplom dnu fantazija. Za neko vreme obitave se u međuvremenu. Nisu slučajno vlasnici duplih života u romanima oni koji mnogo putuju – trgovački putnici. Privremenost je njihovo stalno mesto boravka.

A citat sa kojim se u potpunosti poistovećujem nalazi se u opisu ove fotografije sa instagrama:

Avgust. Moj mesec. Sredina leta kada u meni sve buja, i nova snaga i nemiri. I pitanja i odgovori. Sve se više radujem svakom avgustu, jer ne brojim leta nego koliko sam bliže sebi, onoj Jeleni koja želim da postanem. Sami smo sebi i zadatak i destinacija. Možda me je Andrić najbolje opisao u rečima pripovetke "Jelena, žena koje nema", i moju viziju putovanja kao potrage za sobom. "Možda bi se moglo reći da svak voli putovanje, ili bar misao o njemu, kao svoj drugi, lepši život. Ali ja, kad kažem da volim da putujem, imam stvaran i naročit razlog. Jelena, koja se tako retko pojavljuje, na putovanjima je još ponajčešće pored mene. Zato volim da putujem sam, i zato putujem često. Čim počne da zri leto, neka snaga, za koju ne znam da li dolazi iz mene ili iz svetova oko mene, digne me kao vlaga klicu put svetlosti, i ja putujem, vozim se, plovim, letim. Drugim rečima, srećan sam, jer ne bih mogao kazati gde sam". Da li se neko od vas potpuno pronašao u nekom citatu? #neispricaneprice #snoviukoferima

A post shared by Jelena Bašević (@snovi_u_koferima) on

Odakle tolika potreba kod ljudi za putovanjima? Izgovor da se putuje da bi se čovek odmorio, naravno, ne stoji. Svi znamo da putovanja zamaraju. Ipak, kao ptice u jesen, i čovek poželi da zajedno sa njima ode negde za suncem, tim prastarim i tajnim čovekovim nadahnućem, što svojom svetlošću obećava strast i ljubav, a poništava smrt. Takođe, čovek veoma čezne i za putovanjem u nebo, gore, po vertikali. Zato što “ne možemo biti kao zvezde” imamo potrebu da odemo među njihova utešna, blaga tela koja govore jezikom koji ne razumemo, jer se ne obraćaju našem razumu, već našim čulima.
Sanja Domazet, predgovor zbirke putopisa Gradovi
Četvoro stranaca u zemlji koja je donedavno bila moja, na maternjem engleskom razmenjuju putnička isksustva sa svih meridijana, a ja pokušavam da ih pratim makar tako što ću upamititi mesta koja pominju. S lakoćom svojstvenom samo ljuidma koji se svugde osećaju kao kod kuće, skakuću po kontinentima, preleću okeane, otkrivaju egzotične predele, upoznaju zanimljive ljude, dele iskustva, želje, planove snove. Niko nikoga ne pita otkuda mu novac ili čega se odrekao da bi putovao (jer svi putuju jeftino), ni zašto to radi. Ali, na kraju krajeva, razlozi i nisu toliko važni. Avanturizam, traženje odgovora, bežanje od ko zna čega – kakve veze ima? Važno je samo da se krene, da se izađe iz kolotečine svakodnevice. A kako i dokle, neka odredi srce.
Snežana Radojičić, Zakotrljaj me oko sveta

Imate li vi svoj omiljeni citat o putovanjima? Zašto vam je značajan? Da li zato što opisuje vašu viziju putovanja?

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.